За загрижене колекционаре, филателисте, права је посластица имати у архиви поштанске марке с ликом краља Александра Обреновића које, иако одштампане, нису пуштене у оптицај, јер је суверен убијен у Mајском преврату 1903. године. Мудре главе из поште брзо су се досетиле како да „изваде штету” и да марке не заврше на депонији. Преко њих, односно преко краљевог портрета, утиснут је српски грб и оне су могле да се даље користе. У годинама што су следиле постале су хит међу филателистима.

О овом необичном догађају за „Магазин” је казивао Владимир Милић, наш човек који живи у Немачкој и који у својим албумима има и овај раритет. Сада је један од признатих и награђиваних филателиста. Почео је, као и многи други, скромно, сматрајући да је све то игра и да поштанске марке треба само сакупљати и ређати у албум.

– Све је прерасло у озбиљно колекционарство којим сам и данас опседнут – открива своје почетке. – Истински залуђеници ово називају „хоби краљева” или „краљ међу хобијима”. Заокупљен сам проучавањем српске и југословенске филателије, па отуда и неколико вредних збирки: српски поштански жигови 1840–1915, српске поштанске марке 1866–1918, југословенске редовне марке, инфлаторни југословенски период 1989–1994, српске персонализоване поштанске марке.

Колекције о владарима

Догађај с почетка приче о маркама на којима је лик краља Александра Обреновића само је један од многобројних о филателији и нашим владарима. Оне који се тиме баве одавно све занима, обраћају пажњу на сваки детаљ, посебно на грешке приликом штампања, прве нацрте, прихваћена и одбијена графичка решења, пробне отиске преко различитих папира, па све до употребе на писмима,  дописницама. То је не само део приче о тој марки, већ и неизоставан део збирке.

Колекционарима широм света одувек је била занимљива Краљевина Србија која је за 36 година (1882–1918) променила три владара: краља Милана и краља Александра из династије Обреновић, потом краља Петра из династије Карађорђевић. За време њихове владавине приређено је око 20 различитих издања марака, појашњава Милић. – Краљ Милан имао је једно издање марака из 1880. с неколико штампања до краја 1889. године. На маркама је само мењана боја. На дописној карти (марка је с краљевим ликом) послатој из поште Тунел-Рипањ, један је од најређих жигова из времена Краљевине Србије.

Има Владимир и четворобојно писмо послато 1890. године из Београда за Њујорк с марком на којој је лик краља Александра. Ту су и марке с ликом краља Петра Карађорђевића које су, за 15 година, забележиле пет различитих издања. Доминирају оне из 1905. године, међу филателистима познате као „гологлави Петар”,  и из 1911/1914. знане као „качкетуше”.

Кад један овакав хоби „уђе у крв”, ту више нема повратка. Владимир признаје да је и код њега тако. Не прође дан а да с колегама не размени сазнања шта је ново у понуди од ових реткости. Занимају га марке, али и остала поштанска документа, између осталог и она кад је овим поднебљем харала хиперинфлација. Многе генерације се тога сећају, истовремено не заборављајући да је то била друга инфлација у свету по свом интензитету у 20. веку, после Мађарске 1945/1946. године. Период је, истовремено, био значајан и у југословенској поштанској историји.

Нуле до бесвести

Већ деценију и по наш саговорник трага за писмима, дописницима, маркама из времена југословенске инфлације. Изазов је имати поштанска документа из тог периода. Тако, на пример, оно што је јануара 1989. коштало 220 динара, истог месеца 1994. вредело је неколико милијарди.

– Посебно је драгоцен траг о франкирању писама, тачније о потврдама као доказу да је плаћена поштарина. Због раста цена и брзој промени поштанских тарифа, поштарима није полазило за руком да одштампају марке одговарајуће номиналне вредности – показује Милић неке од реткости. – На шалтерима пошта није било марака, а писма су морала да путују. Зато су пронађена писма с машинским жиговима, али и с ручном ознаком плаћене поштарине.

У својој колекцији има и препоручено писмо, упућено у Аустрију, на којем је 23 пута утиснут жиг с вредношћу од 9.900 динара и један жиг од 5.000 динара. Да би се из тадашње наше државе послала разгледница за иностранство (крај децембра 1993) било је потребно платити четрдесет милијарди динара. Како налепница није могла да прихвати оволику цифру, поштански службеник је само укуцао 40.000.

Вратоломије с хиперинфлацијом остале су као ружна успомена. За филателисте то је истинско благо. И не само то доба, већ и свако друго са занимљивим поштанским маркама. А, да ли је интернет спасио филателију?

– У неку руку јесте – мишљења је Милић. –Данас, више од 80 одсто материјала купујем баш преко интернета. Онлајн продаја доживљава драстичан пораст од 2020. године, за време трајања ковида.

СТЕКАО ЗЛАТНУ МЕДАЉУ

Област Краљевине Србије припада класичној филателији, и зато је интересантна не само за сакупљаче из Србије, већ и широм планете. Различите марке и писма из овог периода Владимир је куповао, осим у Европи, и у Аустралији, Кини, Бразилу. Цене су различите, и крећу се од неколико десетина па до неколико хиљада евра. Уз свакодневно праћење тржишта, за десет година интензивног сакупљања успео је да за збирку о Краљевини Србији добије златну медаљу на Светској филателистичкој изложби.

ПОЛИТИКА