На источним падинама Копаоника, на путу за Луковску бању, једна стара крчма често ради и без крчмара. Врата се никада не закључавају и то знају малобројни горштаци. Сами се послуже и за попијено оставе новац.

Знају често и да наложе кубе и прочитају новине. Кажу, ту им је и биоскоп, и позориште, и сала за састанке.

„Дођемо овде, огрејемо се и када нема никог, наложимо, послужимо се пићем па наставимо даље“, рекао је Александар Ђурковић, поштар из Брзећа.

„Размењујемо мишљења, причамо, ћаскамо и тако. Иначе, овде чекамо и доктора и ветеринара и попа“, објаснио је Срећко Стевановић из села Ђерекара.

Гости поштују поверење које им је указао власник кафане, наводи Драгиша Стојановић, у прилогу за РТС.

„Овде су искрени људи, поштени, желе вам увек добродошлицу, имају теме за разговор, нема пута да не свратим кад прођем“, каже Жарко Ђурић из Куршумлије.

Газда Ива је трећа генерација у породици Јанићијевић која се деценијама бави кафеџијским послом.

„Врата су увек откључана свим гостима. Свако је овде дочекан услужен на свој начин. Ко има нешто попије, ко нема, нема проблема, увек је на услузи и докле она живи живеће и ово место, живеће овај крај. Ми ћемо да се трудимо увек да буде тако, да овде дочекамо госте у добром расположењу, имали пара, немали, увек ће да буду добродошли“, искрен је власник кафане у селу Ђерекаре, Иван Јанићијевић.

Његова пословна политика делује невероватно, али каже никада га није одвела у губитак – па ће он наставити по старом, а нада се да ће исто учинити и његови наследници.