25. јануар 2012.

Јачање регионалне економске сарадње у билареланим односима Србије и Македоније, једно је од најважнијих излазних решења у условима заједнчких настојања за превазилажење проблема наметнутих светском економском кризом. Израженије билатерално економско повезивање компанија из двеју суседских држава, и њихов заједнички наступ на трећим тржиштима у том погледу постаје - неминовно.

До таквих закључака су дошли и ресорни министри економије двеју земаља, Небојша Ћирић и Ваљон Сарачини, на прошлонедељном сусрету и разговорима у Скопљу. Истакнуто је да су у наредном периоду приоритети - повећање нивоа српских инвестиција у Македонији, заједнички наступ на трећим тржиштима и превазилажење отворених питања, попут нецаринских баријера, извозно-увозних процедура, путних такси.

Са задатком решавања дела тих отворених питања, како је најављено, од марта почиње да ради заједнички мешовити комитет на основама билатералног споразума о економској сарадњи Србије и Македоније.
Ћирић је у Скопљу истакао да је регионална сарадња добар начин борбе против економске кризе. Тиме се знатно смањују неагитивни ефекти кризе које се и те како осећају и у Србији и у Македонији.

- Један од суштинских и остварљивих начина за економски раст и повећање извоза лежи у повећању регионалне сарадње, односно у јачању међусобних билатералних економских веза, оценио је Ћирић.

Сагласивши се са таквим приступом, Сарачини је изјавио да у условима кризе регионалну сарадњу треба неминовно искористити за излаз кроз договорне аранжмане. Како је рекао, разговарано је да се економска сарадња са владиног, преусмери на ново комора како би компаније у обема држама темељитије анлизирале укупну ситуацију и позиције за заједнички наступ на трећим тржиштима.

Закључено је да ниво српских инвестиција на овдашњем тржишту не задовољава упркос великом потенцијалу посебно у области енергетике и искоришћења минералних сировина.

- Српске инвестиције у Македонији, нажалост, лане су износиле око 700.000 евра што је – премало, јер је потенцијал знатно већи. Постоји интересовање бизнисмена из Србије за уалагања у делу искоришћења минералних сировина, рекао је Сарачини.

У протеклих неколико година привреда Србије у Македонији је инвестирала око 40 милиона долара, али лане чак испод милоион долара.

Ћирић је најавио директне контакте за изналажење конкретних могућности у одређеним областима где би српске компаније могле да инвестирају. Једна од тих могућности за улагање, како је рекао, свакако су рудници угља и цинка. Имајући у виду постојање квалитетних и квалификованих кадрова и потенцијала компанија из Србије које се, како је прецизирао, шире регионално, уз улагања и у другим индустријским областима тај ниво инвестиција би у наредном периоду могао осетно да се повећа.

Очекује се и израженија српско-македонска сарадња у туризму, између осталог, формирањем заједничке понуде и квалитетније међусобне промоције. У том погледу истакнут је значај завшетка деоница аутопута на Коридору 10.

Размена

Трговинска размена Македоније са компанијама у Србији достиже око 7,2 одсто укупне размене ове земље са иностранством. По том нивоу, према овдашњим рачуницама, Србија је лане била други трговински партнер Македонији са укупним међусобним обимом размене од 750 милиона долара. Македонија је у Србију извезла роба у вредности од 305 милиона долара, а из Србије увезла производа за 445 милиона долара.

На српско-македонском пословном форуму одржаном у Привредној комори Македоније, уз присуству председника Бориса Тадића и Ђорђа Иванова, за време последњег боравка српског председника Скопљу, истакнмуто је да је у периоду од 2010. до 2011. трговинска размена између двеју земаља је повећана за 25,4 одсто, паралелним повећањем увоза и извоза роба у оба правца.

Отворена питања

Министар Небоша Ћирић је у Скопљу истакао заначај отклањања проблема око пласмана српског брашна на македонском тржишту због одредаба усвојеног правилника из децембра лане. Отворена су и питања у области пласмана лекова због одређених процедура, као и неких прехрамбених производа.