Најава етничког чишћења Срба с Косова и Метохије постаје све пожељнији сценарио у неким западним дипломатским круговима. Да би се то остварило, план има више тачака, где је важно да буду задовољни и Берлин, и Лондон, и Вашингтон, али и Анкара. Први задатак је да се задовољи садашња америчка администрација и да се најкасније до јуна одрже ванредни избори у четири општине на северу Космета. Истовремено, на том делу покрајине остаће косовска полиција која ће легално носити аутоматско наоружање. Једна од мера која би, уколико се спроведе, могла да доведе до егзодуса Срба, јесте најава увођења обавезног служења војног рока на Космету. Приштина не би смела да уведе обавезно служење војног рока без подршке земаља које највише помажу када су у питању обука и снабдевање опремом КБС-а, а то је у овом случају пројекат више држава Запада и Турске. Такозвано министарство одбране КиМ ради на развоју политике обавезног војног рока са циљем да се сваки грађанин у то укључи.

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун каже да српски народ на КиМ посебно забрињава то што Приштина планирани да временски оквир за увођење обавезног служења војног рока, који је био одређена за 2028. годину, значајно помера унапред. „У оквиру трансформације КБС-а планирано је обавезно служење војног рока. Тај потез је планиран, а ове године почињу с пилот-пројектом. Проценили су да ће 2028. године регрутни потенцијал износити 180.000 људи. Вероватно ће присилно натерати и Србе да испоштују ту одлуку. Они желе да створе тај привид мултиетичности. На основу свега закључујемо да се они спремају за некакав озбиљан сукоб са Србијом. Они кажу да ће три пешадијска пука у потпуности бити оформљена до 2025. године. Имају снајперска одељења, имају минобацачко одељење... Већ 2025. та три пешадијска пука биће потпуно формирана и оспособљена”, каже за „Политику” Дрецун.

Наводи да најава војног рока није краткорочна провокација, већ да постоје успостављена правила. „Уместо да се настави с притиском на Приштину, САД су одлучиле да се 2025. одржи вежба бранилаца Европе. Имамо једну причу која је дволична у политичком смислу. Уводе се с једне стране санкције КиМ, а с друге стране, настављају се активности на војном плану. План трансформације КБС-а урађен је од стране америчког Института за управљање безбедности. Отимали су земљу Србима зато што планирају да постављају војне базе на северу Косова и Метохије”, каже Дрецун.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да када се говори о Куртијевој најави да ће на Космету увести служење војног рока, може са сигурношћу закључити да се ту ради о још једном и стратешки и тактички прорачунатом политичком потезу. За „Политику” каже да уколико се ове најаве и остваре, са сигурношћу се може рећи да ће оне имати и краткорочне и дугорочне последице, али и да ће значајно утицати како на саме прилике на Космету и затегнуте српско-албанске односе, тако и на безбедност целокупног Балкана.

„Краткорочно и тактички, Курти самом овом најавом подиже свој рејтинг у дубоко радикализованом и националистички опредељеном албанском друштву на Космету. Курти и на овај начин покушава да ојача свој статус неприкосновеног и бескомпромисног борца за остварење албанских националних интереса. С друге стране, он на овај начин делује и дугорочно покушавајући да изврши додатни притисак на локално српско становништво. Сама најава служења неке албанске квазивојске или паравојне формације ствара неспокој код тамошњег српског живља, а можемо да замислимо како би то тек изгледало уколико би Курти свој наум и спроведе у дело”, каже Граовац.

Он повлачи паралелу са Србима у Хрватској, који су непосредно након завршетка рата 1995. године одбијали да узму хрватска документа управо како би избегли да служе војску у којој би били шиканирани и малтретирани и коју свакако не сматрају својом. Чак су и родитељи у појединим случајевима одбијали да узму документа за малолетну децу, рачунајући да ће када наврше 18 година бити регрутовани од стране хрватских оружаних снага. „Управо тај случај нам можда и најбоље показује колико је служење војног рока у срединама које су прошле кроз ратну трауму осетљиво питање и колико се, нажалост, користи као средство притиска на одређену етничку заједницу, а што су Срби у Хрватској и те како осетили. Зато не треба да нас изненади зашто се Курти ’досетио’ да би питање служења војног рока требало актуелизовати. И до сада он је показивао јасну намеру да се са Србима трајно обрачуна, односно да их етнички почисти с вековних огњишта”, наводи Граовац.

Дода ли се на то и чињеница да званични Загреб веома посвећено наоружава, саветује и подржава албанске структуре на Космету, онда можемо и да посумњамо да та идеја о увођењу служења војног рока и није аутентично Куртијева, прецизније, да му је такав савет пружио неко из миљеа оних који су против Срба већ испробали сва та средства, и то још деведесетих година прошлог века. За евентуално формирање војске потребни су гласови представника српске заједнице, две трећине од двадесет посланика који припадају мањинама на Космету. Борба и велики притисак је пре свега да се елиминише Српска листа, утицај Београда, председника Србије Александра Вучића и да се нађе нека врста подобних Срба који би све то изгласали у институцијама на Косову.

А геополитички аналитичар Предраг Рајић каже да страхује да би Курти покушао да испровоцира сукоб с Београдом тако што би присилио Србе на регрутацију у случају да уведе обавезни војни рок. За наш лист наводи да је сигуран да ће се Срби на КиМ у наредном периоду суочавати са серијом различитих притисака. „Извесно је, дакле, да они не признају једнострано проглашену независност КиМ, као што је извесно и да ће Курти учинити све што је могуће да испровоцира сукоб. Не сумњам да ће он, уколико дође до те одлуке око увођења војног рока, и ако се буде реализовало то што се у Приштини најављује, желети да испровоцира сукоб са Србима тако што ће покушавати да их присилно регрутује. Они ће то одбијати, а он би желео да то пребаци на сукоб с властима државе Србије, а све са циљем да заправо Београд увуче у сукоб с НАТО-ом. То је отприлике његов циљ од почетка и он од тога не одустаје. Требаће нам много мудрости и јединства у наредном периоду да избегнемо ту замку”, закључио је Предраг Рајић.

Граовац: Деструктивне идеје које могу да запале цео Балкан

Срђан Граовац каже да Курти не крије да се сматра настављачем политике „Призренске лиге”, организације која је дефинисала границе „велике Албаније”. Свестан је да то неће успети мирним путем и да се не само Србија него ни Северна Македонија, Грчка или Црна Гора неће одрећи своје територије, на коју су око бацили албански националисти. Управо зато Куртију је неопходна војска, зато троши огромна средства свог и више него скромног буџета на скупоцено наоружање и тежи да отвори албанско питање. „Начин је јасан и већ опробан много пута у историји, а то је војском заузети одређену територију и довести међународну заједницу пред свршен чин. Опасност од Београда, чиме Курти правда све па и увођење војног рока, само је параван и нешто што може да буде пуко оправдање западним политичким круговима да зажмуре на оно што се на Космету дешава. А то је милитаризација дубоко радикализованог националистичког друштва, предвођеног екстремистом деструктивних идеја чије визије би лако могле запалити цео Балкан”, каже Граовац.

ПОЛИТИКА