Срби заточени у притворској јединици у селу Грдовац, крај Подујева, затвору „високог ризика” који важи за један од најбоље чуваних на Косову и Метохији, под даноноћним надзором албанских чувара и камерама, преживљавају праву тортуру, посебно после трагедије у Бањској, 24. септембра. Највећи део чланова породица чији су најближи заточени у овом казамату, и то под оптужбом или су осуђени за најтежа кривична дела од стране једнонационалног албанског суда у Приштини, није био вољан под именом и презименом да говори за јавност. Истичу да се тек онда врши још горе малтретирање и терор, „дотле да сумњамо да могу на било који начин да им науде, да их убију, знајући да за то неће да одговарају”.
„Тероришу их на све начине. Од тога да им ускраћују грејање, топлу воду, дају неодговарајућу храну за затворенике који су на посебном режиму, скраћују минуте за телефонирање, до тога да су им летос рекли ’бежите’ не би ли их истог момента упуцали, окривљујући ове Србе да су покушали бекство. Замислите ви докле они иду. Држали су их на нишану, а рекли им бежите”, каже за „Политику” један од чланова породице Србина који је утамничен у Грдовцу, нагласивши да се „терор појачао после догађања у Бањској”. Како додаје, „од када је захладнело, држе им отворена врата од самице, не дају им додатно ћебе, док су им летос, када је било претопло, држали затворена метална врата и још решетке на њима”. Наш извор још каже да су сви затворени Срби у самицама и да тек када се сретну у затворском дворишту „једни од других сазнају за свакодневно терорисање”.
За „Политику” је пристала да прича Сузана Трајковић, супруга затвореног Слађана Трајковића, бившег косовског полицајца који је ухапшен 15. децембра прошле године. „Мом мужу и даље не дају терапију која је неопходна јер је он дијабетичар, а има и цирозу јетре. Ово траје скоро годину дана. Непојмљиво ми је како је жив. Ишли смо код њега прошле среде и рекао је да му више не доносимо лекове, јер нема потребе, не дају му их. Тачније, за дијабетес му дају једном месечно, а треба сваког дана. За цирозу јетре су сасвим укинули. Он је дијабетичар, а они му за доручак дају мармеладу, док су ручак, како њему, тако и осталима, смањили на минимум. Раније су могли да телефонирају 15, а последњи пут смо разговарали 12 минута”, видно потресена каже нам Сузана Трајковић, чији је муж ухапшен у Косовској Митровици, и то само месец и по дана након што је као и остали Срби напустио косовску полицију у којој је радио скоро десет година.
Сузана сведочи да су недавно њеног мужа водили у приштинску болницу где је „лекарка прво питала за које се дело терети”. „Мој муж зна албански, за разлику од многобројних Срба који ни реч не знају. Разумео је када су чувари лекарки рекли да је због ратног злочина, што је био разлог да му пропише маст од које би му се на телу стварале ’живе ране’. Срећа па маст нисмо успели нигде да набавимо ни у целој централној Србији, а једна особа нам је казала да је та маст престала да се производи и да је одавно нема у апотекама. Јако сам забринута, а само чекамо дан када ће да нам јаве најгоре. Писала сам и одлазила код свих међународних представника на Косову, свима рекла да ће мог мужа тамо да убију, али реакција нема”, каже Сузана, која опет упућује апел свим међународним представницима на Косову и Метохији, косовским институцијама, али и Светској здравственој организацији.
Позвала их је да „посете затвор у Подујеву, да саслушају Србе и да се упознају с којим се терором сусрећу”, а међу њима њеног мужа који је од притварања до сада ослабио више од 30 килограма. Сузана сведочи да Слађана и даље везаног ланцима пешице воде до највиших спратова, када иде код лекара или на суђења и „намерно не користећи лифт, иако знају да има отворене ране због дијабетеса, али и да је потпуно изнемогао”. У Подујеву је и недавно ухапшени Илија Елезовић, који има тешку болест, што су установили и представници више међународних мисија на Космету који су га посетили, а имајући на увид његову лекарску документацију. У самици у овом затвору је и Зоран Костић, којем, како породица тврди, не дају терапију. У Грдовцу су иза решетака и Милун Миленковић Луне и Душан Обреновић, обојица из Косовске Митровице, који су приликом хапшења и давања изјава брутално претучени. Ту је и Ненад Орловић из Звечана, чије је хапшење упамћено по томе што су му стављали црну кесу на главу и сликали га, а претходно су га натерали да се свуче го до појаса.
Политика