Крајње опасно понашање премијера привремених институција у Приштини Албина Куртија, на које је председник Србије Александар Вучић небројено пута упозорио међународну јавност, кулминирало је оружаним сукобом између локалних Срба и припадника тзв. косовске полиције у селу Бањска на северу Косова и Метохије. Погинуло је четворо људи, тројица Срба и један Албанац, има и рањених, али такав епилог био је очекиван. Упозорења Београда да ће агресивна власт у Приштини изазвати крвопролиће, ако не буде на време зауздана, сви су упорно игнорисали. Аларм за међународне представнике на КиМ није упаљен ни када су Срби на северу, услед лавине насиља, претњи и хапшења, почетком новембра прошле године одлучили да напусте приштинске институције. Штавише, многи са Запада су осудили поступак српског народа, без речи о разлозима који су до тога довели.

Све супротно од времена када међународна заједница није имала нимало слуха за легитимну борбу српске државе против терористичких оружаних формација такозване ОВК, које су месецима вршиле масовна убиства и отмице српских војника и полицајаца. Па су на крају проглашени борцима за слободу. А Србија, међународно призната држава чланица УН, на крају је и бомбардована без одобрења СБ УН, због тврдњи о наводном етничком чишћењу, па чак и геноциду над Албанцима. За разлику од времена када су сваки педаљ Космета обилазили верификатори Вилијама Вокера, сада мисија Еулекса чак није ни присуствовала на терену док се одвијао обрачун са Србима у Бањској. Уместо некадашњих детаљних анализа тела убијених и подробних истрага финских и осталих форензичара, присутне су једино „самоуверене” тврдње да је сада засигурно реч о обрачуну с терористима.

Тензије на северу Космета трају већ месецима и директна су последица политике насиља премијера привремених приштинских институција према српском народу. Вучић је и пре овог догађаја рекао да ситуација на Косову и Метохији „буквално ври”. Такође, износио је и прецизне податке о нападима на Србе од доласка Албина Куртија на власт. Говорио је о томе и пред Скупштином УН. Упркос свему, трагедија у Бањској десила се само десет дана након састанка у Бриселу на највишем нивоу. Курти је одбио план за деескалацију и из седишта Европске уније поручио да Срби треба да плате и пате. Представници међународне заједнице фактички су жмурили пред очигледним претњама. У најбољем случају било је млаких реакција на огољено насиље над Србима и њиховом децом.

То није променила чињеница да се за две и по године Куртијеве власти у Приштини, до оружаног сукоба у Бањској, догодило 409 етнички мотивисаних напада на Србе. Ту спадају рањавања, брутална премлаћивања, напади на имовину, хапшења без разлога, застрашивања, покушаји да се спречи функционисање здравственог система и друге активности усмерене против српског народа, попут скрнављења надгробних споменика, цркава, забрана одржавања литургија, постављања билборда са амблемима УЧК у српским срединама, исписивање графита УЧК на кућама и школама, онемогућавање слободе кретања. Подаци су јавни и налазе се на сајту Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.

Државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић такође је подсетио јуче, гостујући на РТС-у, да смо имали, откако је Курти преузео привремене институције у Приштини, више од 400 напада и других националних инцидената против Срба и неалбанаца, а од тога 17 напада на српску децу, 16 напада против здравствених служби и институција, 58 напада против објеката и верника СПЦ, више од 60 упада специјалних милитаризованих моноетничких снага косовске полиције на север Косова и Метохије, где не би смели да имају приступ по слову Бриселског споразума.

А да је бар део ових података било ко погледао у свету схватио би да је јужна српска покрајина поново буре барута и да је питање дана када ће експлодирати. Од почетка ове године до обрачуна са Србима у Бањској рањено је шест особа српске националности, међу њима и једно дете. Гледајући ове податке, очигледно је да су у пет од шест случајева рањавања ороз повукли припадници оружаних јединица тзв. Косова. На Бадњи дан, у Готовуши, рањени су Стефан Стојановић (11) и Милош Стојановић (21). Они су носили бадњак када је на њих пуцао активни припадник косовских безбедносних снага Азем Куртај.

Две недеље касније, код Бистричког моста, припадници Росу запуцали су на аутомобил у коме су се налазили Душан С. и Миљан Д., који је том приликом погођен метком. У насељу Могила у Косовској Витини двојица Албанаца ножем су ранили двадесетогодишњег Бобана Ђузића. У априлу су припадници тзв. косовске полиције пуцали на Милана Јовановића (39) на Бистричком мосту. Он је задобио прострелне ране изнад кључне кости. А током немира у Звечану, 29. маја, тешко је рањен Драгиша Гаљак (52), кога су припадници тзв. косовске полиције погодили с два метка у леђа. Теже телесне повреде, подсетимо, тада су задобили Драгиша Миловић и Часлав Софронијевић, а повређена су 52 Србина.

Масовно насиље, било да је реч о припадницима полиције под командом Приштине или појединцима из редова екстремних Албанаца који формално нису део приштинских институција, толико је узело маха да су на мети све чешће млади, па и деца. Росу је претукла двојицу српских младића, Ђорђа М. (24) и Лазара Ђ. (23) у Јошаници код Лепосавића. Припадници тзв. косовске полиције привели су малолетног Н. М. (16) из Грабовца. Дечак је провео више од шест сати у полицијској станици у јужном делу Косовске Митровице, где је био физички и психички злостављан. К. Р. (15) и Д. Р. (17), док су возили квад у селу Рудине код Звечана, пресрели су тзв. косовски полицајци и претукли.

Од почетка ове године, дакле, претучено је троје, а рањено једно дете (горепоменути Стефан Стојановић), и то од стране припадника „оружаних снага”. Другом приликом полицајци наоружани дугим цевима малтретирали су у Звечану жену која је у том тренутку држала дете у наручју. Полицајци су у Грачаници, подсетимо, недавно претукли младиће А. М. (24) и М. М. (19) због наводног саобраћајног прекршаја.

Сведоци смо и полицијске бруталности приликом хапшења, што је био случај с Лунетом Миленковићем и Душаном Обреновићем. И током прошле и претпрошле године косовски полицајци и специјалци су кидисали на Србе. Припадници Росу, октобра прошле године, задали су више удараца у пределу главе и ногу двадесетогодишњем Србину у Зубином Потоку. Исте вечери у селу Бање, у Зубином Потоку, са упереним пушкама и лампама претресали су аутомобил у коме су биле три Српкиње. Дан касније припадници специјалне јединице косовске полиције с два оклопна возила зауставили су возило Хитне помоћи из Зубиног Потока и избацили возача и пацијенткињу српске националности, која је срчани болесник. Возило су претресали пола сата.

Познато је и да су физички и вербално малтретирали директора НВО „Актив” Миодрага Милићевића. Оклопна возила специјалних јединица Росу ушла су двориште вртића у Лепосавићу, а подсетимо, око 300 наоружаних полицајаца умарширало је у северни део Косовске Митровице и блокирало град. На мети Куртијевих полиције нашли су се Давор Марковић и његов син Андрија, који је том приликом задобио повреду главе. Зауставили су њихово возило и малтретирали их дуже од сат времена.

Блиндирана возила Росу упала су на брану Газиводе. Уперили су пушке у радника В. К., поцепали српску заставу, а потом су несрећног човека отерали с радног места. Другом приликом, косовски полицајци су малтретирали радника „Електрокосмета” Милана Томашевића, који је кренуо да отклони квар на брани Газиводе. Ништа мање брутална косовска полиција није била ни када су у пратњи чланова општинске изборне комисије наоружани дугим цевима насилно упали у просторије Општине Зубин Поток и заменили браве. По узору на УЧК, припадници Росу киднаповали су Дејана Спахића и санитетско возило у коме је превозио медицинску инфузију и лекове на путу Лепосавић – Косовска Митровица.

Забележени су и упади Росу у Штрпце и у Грачаницу. Примећује се да датуми нису изабрани случајно. На Бадњи дан, прошле године, претресли су четири српске куће у Штрпцу, а уочи православне Нове године 20 специјалаца упало је у зграду општине Грачаница. У Штрпце су провалили и уочи годишњице мартовског погрома, као и на дан сеоске славе, када су претресали зграду привременог органа, основну школу и пошту, локалну телевизију.

Нису изостајали ни напади на Србе иза којих не стоје униформе тзв. Косова. На девет младића и девојака српске националности, у мају прошле године, на Грачаничком језеру пуцала су двојица Албанаца. Деветнаестогодишњег Немању Митровића из Бабиног Моста код Обилића изболи су ножем чланови албанске породице, а у том нападу је рањен и његов отац. У октобру је упуцан Љубомир Мирић (55) у Грачаници. А и током претпрошле године оружане снаге тзв. Косова држале су Србе на нишану. Приликом акције специјалних јединица Росу на северу Космета у октобру тешко је рањен Срећко Софронијевић, а више од 10 људи је затражило лекарску помоћ. Пуцали су и на људе који су мирно протестовали.

Мало пошто је Куртијев покрет Самоопредељење убедљиво победио на изборима, у Косовској Митровици избоден је Србин М. М. Младићи Марко Николић и Милош Рошић, у априлу, нападнути су флашама у кафићу на северу Косовске Митровице. Група Албанаца претукла је тринаестогодишњег дечака Николу П. Покидали су му и крстић који је носио око врата. Те прве године Куртијеве власти, подсетимо, у Ђаковицу се вратила Драгица Гашић, као прва српска повратница. Суочила се с бројним притисцима и претњама, а њен случај наговестио Куртијеву тежњу да насиље над српским народом учини легитимним.

Наиме, као што видимо, косметске Србе и њихову децу не рањавају, не премлаћују и не злостављају искључиво „локални албански екстремисти”, већ они који носе униформе оружаних формација тзв. Косова. Курти је посебно „истрајан” у намери да се обрачуна са Србима који живе на северу покрајине. Од укупно 134 етнички мотивисана инцидента, која су се десила од почетка ове године, закључно са јучерашњим даном, 61 био је у северном делу јужне српске покрајине. Од прошлогодишњих 150 напада, 37 било је на северу, а од претпрошлогодишњих 128 на северу се десило 17. То значи да је сваке године све већи број напада био управо на северу.

Демолиране школе и претучени дванаестогодишњаци

О томе колико су угрожени Срби на Косову и Метохији сведоче и напади на српску децу и омладину. На тај начин власти у Приштини врше притисак на српски народ. И шаљу више него јасну поруку докле су спремни да иду не би ли протерали Србе с КиМ. Ове године, и то на Божић, група Албанаца брутално је претукла осамнаестогодишњег Стефана Томића из Клокота. Младић се враћао с литургије. Две недеље касније, у Сувом Долу, четворица Албанаца пребила су петнаестогодишњег Лазара М. Пре двадесетак дана тројица Албанаца претукли су Србина С. П. (20) из Грачанице на путу Добротин – Доња Гуштерица. Прошле године Албанац је тешко повредио ножем двојицу српских младића из Партеша. У априлу претпрошле године Албанци су брутално претукли младића Луку Димитријевића у Грачаници. У августу и Николу Перића (23) из села Зебинце у Новом Брду, када се враћао са испаше стоке.

Потом је пребијен и двадесетогодишњи Србин у Бошњачкој махали. У центру Косовске Каменице претучен је дванаестогодишњи Михајла С. Дечак је задобио тешке повреде лица. Не треба заборавити ни узнемиравање и застрашивање српске деце. На Основној школи „Свети Сава” у Клокоту пре десетак дана исписан је графит УЧК. Прошле године малолетне Србе из Старог Грацког код Липљана (Сању Д. и Вељка Т.) застрашивао је непознати Албанац. Деца су шетала по селу. Страдале су и школске установе, а претње су освануле и на дечјим игралиштима. Одјекнули су рафали у правцу осмолетке у селу Угљаре у којој се у том тренутку налазило троје деце. У Гојбуљи је каменована Основна школа „21. новембар”. Демолирана су и улазна врата осмолетке у Обилићу. У близини дечјег игралишта на путу од дела Кишнице који насељавају Срби постављена је табла са ознаком УЧК. На дечјем игралишту у селу Сушица, код Грачанице, исписани су графити УЧК, „Албанија је овде”, „албанско игралиште”.
 
Мина Ћурчић
Политика