Након 12 година од катастрофалног пожара у манастирском комплексу Успења Превесте Богородице Трескавац код Прилепа у Македонији, обновљеним конацима прикључење на водоивод ускратили су непознати лопови који су уочи Нове године однели опрему и електронику, вредну више од 10.000 евра.

Како је у медијима најављено локалне власти у Прилепу мораће накнадно да обезбеде тих 10.000 евра како би се отклонила штета и обезбедила нова опрема и електроника за водоводно повезивање манастирских конака

Велики део комплекса изгорео је у катастрофалном пожару који је 4. фебруара 2013. године избио у манастиру Трескавац изнад Прилепа, задужбини српске династије Немањић из 13. века. Тада је у опасности била и црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. За обнову македонске државне власти и локална саоуправа у Прилепу, уложиле су више од два милиона евра. Но, комплекта функционалност комплекса је немогућа без коначног повезивања на водоводну мрежу. Пуштање водовода у употребу било је најављивано до краја 2023. године. А, сада су лопови додатно одложили свечаност.

Директор Јавног предузећа „Водовод и канализација“ из Прилепа Игор Гулабоски у медијима је потврдио да је крађа полицијски установљена уочи Нове године, практично пред свечано пуштање у употребу новог водовода.

Он је прецизираи да је штета око 10 000 евра. Полицији је пријављено да су украдени каблови, електроника... Најавио је да ће извесно је у марту коначно манстир бити прикључен на водовод.

Светиња међу 100 најугроженијих  

Православни манастир Трескавац годинама се води као један од 100 најугроженијих изузетних споменика културе у свету. У својој дугој историји неколико пута је страдао у великим пожарима.      Светиња у народу позната као Света Богородица,налази се у подножју Златоврха, највишег планинског врха Пелагоније, десетак километара северозападно од средњовековног града Прилепа, на стеновитим огранцима планинског венца Бабуне.

Познат је по богатом даривању и заштити коју су манастирском братству пружали српски владари из породице Немањића – Милутин, Стефан Дечански и Душан. Према записима и даровној повељи светиње, манастир је био и епископско седиште.

М.С.