„Зафрановић је лауреат који свакој награди коју добије даје и део сопствене вредности и значаја”, навео је уметнички директор Мартовског фестивала Дејан Дабић, преноси Танјуг.
Зафрановићево име је нераскидиво везано за историју Мартовског фестивала, пошто је овде приказао свој први филм 1966. године, и 2019. представио свој стоти филм.
„Између свих ових година стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек дела у кратком метру, документарном и целовечерњем играном филму”, оценио је ДОБ.
Како је наведено, Зафрановић је награђиван на Мартовском фестивалу и представио се као један од најзначајнијих аутора, не само кинематографије југоисточне Европе већ у европским и светским оквирима.
Из ДОБ-а су подсетили на Зафрановићеве наслове као што су „Аве Марија” (1971), „Први валцер” (19781), „Антика” (1972), „Рад зида град” (1975), „Завичај - Владимир Назор” (1978), „Крв и пепео Јасеновца” (1983), „Лица теракота” (2003) или „Симфонија небеског града” (2004).
Ти филмови су „део не само историје, него и антологије нашег документаризма и кратког метра”, оцењено је из ДОБ-а.
Пре две године Зафрановић је председавао жиријем 69. Мартовског фестивала, а из ДОБ-а је додато да је тиме чинио част и „организаторима, али још и више ауторима који су понели награде на завршној свечаности”.
Он је одувек уживао углед великог редитеља, али и бескомпромисног ствараоца, за којега је наш велики књижевник и сценариста, Арсен Диклић, својевремено рекао да се не боји да по стварима копа до дна, наведено је из ДОБ-а.
