22. јун 2010.

Известилац комитета за политичка питања Савета Европе (СЕ) Бјерн фон Сидов представиће извештај о Косову у оквиру другог дана летњег заседања Парламентаране скупштине Савета Европе (ПССЕ) у Стразбуру.
Очекује се да ће посланици на седници после дебате усвојити резолуцију и препоруке које је дао известилац, иначе бивши министар одбране Шведске.
Известилац СЕ је у извештају о ситуацији на Косову подвукао неутралност Савета Европе у погледу статуса КиМ и истакао лоше стање у покрајини посебно у домену владавине права.
Фон Сидов је у извештају као највеће проблеме навео положај мањина, кршење људских права, судство, корупцију, трговину људима и дискриминацију.
„Слабо поштовање владавине права негативно утиче на свакодневни живот свих људи на Косову, без обзира на то којој заједници припадају", истакао је Сидов.
Наглашавајући да је Савет Европе заузео позицију неутралности према статусу Косова, уз поштовање Резолуције СБ УН 1244, он је у препорукама, како преноси Танјуг, инсистирао на остваривању стандарда демократије, људских права и валадавине закона.
„Циљ Савета Европе треба да буде подизање стандарда у домену демократије, људских права и владавине закона на Косову, како би сви становници уживали права која заступа СЕ независно од статуса Косова", навео је Сидов.
Ти стандарди у многим областима нису испуњени, указује се у извештају.
Он је истовремено навео да је, имајући у виду де факто ауторитет косовских институција,у циљу остварења циљева СЕ потребно одржати радне контакте са косовским властима на свим нивоима.
„У светлу недостатака функционисања демократских институција, ПССЕ би могла да покрене дијалог са представницима политичких снага у Скупштини Косова о питањима од заједничког значаја, узимајући при том у обзир легитимне интересе Србије," истакао је он.
Највећи проблем Косова је лоша ситуација у домену владавине права.
„Она неповољно утиче на политички систем и поверење грађана у институције и приватни сектор и кочи економски развој, јер страни и локални инвесититори нису спремни да уложе средства у тим околностима", истакао је Сидов.
У извештају се подсећа да је Еулекс, на пример, поднео тужбу против минситра саобраћаја Фатрмира Лимаја и његовог начелника за набавке Неџата Краснићијазбог прања новца, организованог криминала, злоупотребе службене дужности и подмићивања, а да је вршилац дужности тужиоца Еулекса недавно обелоданио да је још шест министара под истргом за корупцију.
„С тим у вези забрињавајуће је да је Хашим Тачи довео у питање деловање Еулекса и наговестио 'политички рат' између Косова и међународних институција", навео је он.
Известилац подсећа да, иако је прликом једностраног проглашења независности Скупштина Косова обећала да ће оставарити пун демократски потенцијал земље у домену политичке стабилности и управе, још увек „много тога остаје да се уради како би Косово приближило европским стандардима".
За демократско фунцкинисање и политички легитимитет институција, указује известилац, неопходно је учешће свих заједница али обезбеђивања учешћа косовских Срба у полтичком систему Косова је још увек велики изазов.
Он је посебно указао на проблем корупције, наводећи да је „она на Косову толико раширена да би се могла описати као ендемска" и да је потребан велики напор и снажна јавна кампања како би се обични људи навели да пријаве случајеве корупције и ефикасно правосуђе како би се ова појава искоренила.
Када је реч о ситуацији у којој живе мањине, известилац понавља констатацију УН да је укупна безбедносна ситауција на Косову „мирна али крхка" на северу покрајине напомињући међутим да „у садашњој клими када заједнице на Косову живе одвојено и не верују једна другој, обични злочини или инциденти чак и када нису етничцки мотивисани могу се претворити у међуетничко насиље".

Он оцењује да је „све више косовских Срба јужно од Ибра спремно да нађе неки „модус вивенди" са косовским властима, под условом да им је обезбеђена највећа могућа аутономија и највеће поштовање стандарда мањинских права", али да Срби у енклавама и даље имају озбиљне проблеме попут незапослености, непоузданог судства, недостатка докумената и дискриминације.
С друге стране ситуација на северу је затегнута, оценио је Фон Сидов, наводећи да је разлог за то између осталог забринутост због „стратегије за север" коју су покренуле косовске власти с канцеларијом међународног цивилног предствника, које Срби виде као покушај Приштине да успостави власт на северу.
Указујући на значај успостављања интеретничког поверења Фон Сидов указује да су у том процесу „посебно вазна питања попут заштите верског и културног наслеђа, несталих, идентификовања ратних злочинаца и политичка решеност да се нађу и казне починиоци међуетничких злочина.
У извештају се подсећа да је са Косова 1999. избегло 235.000 Срба, Рома и припадника других мањинских народа, а 2004. још 4.200 људи.
На Парламентарној Скупштини Савета Европе учествује и стална делегација Скупштине Србије, коју предводи Драгољуб Мићуновић.
У нацрту резолуцији се указује да недовољно поштовање владавине права погађа све становнике Косова и да циљ Савета Европе треба да буде подизање стандарда у области демократије, људских права и владавине права на Косову.
Савет Европе примењује статусно неутралну политику према Косову и признаје даље важење Резолуције 1244 Савета безбедности УН мада су 33 њене чланице признале Косово, наводи се у нацрту резолуције.
Парламентарна скупштина Савета Европе је, како се истиче, уверена да у садашњим околностима треба да се по питању Косова усредсреди на стандарде, а не на статус.
"Без обзира на статус, Косово треба да буде безбедно место за све који тамо живе и место где се у потпуности поштују демократски стандарди, владавина права и људска права у складу са залагањем Савета Европе", пише у нацрту резолуције и поздравља повећање нивоа безбедности на Косову иако је, како се додаје, на северу Косова и даље нестабилно.

Позив Београду и Приштини

У нацрту резолуције се такође позивају Београд и Приштина да заузму конструктиван и прагматичан став у настојању да буду решени практични проблеми косовских Срба и других мањина.
Став Парламентарне скупштина Савета Европе је, како пише у тексту, да чланице те организације, иако су подељене у погледу статуса Косова, треба да буду уједињене када је у питању веће учешће Савета Европе на Косову, за добробит свих грађана.
У Стразбуру је јуче почело летње заседање Парламентарне скупштине Савета Европе.
Председник Парламентарне скупштине Савета Европе Мевлут Чавушоглу рекао је уочи седнице у Стразбуру да Савет Европе мора бити прагматичан и флексибилан у предузимању активности ради поправљања стања на Косову уз пуну неутралност када је реч о његовом статусу.
Предлаже се ојачавање дијалога са политичким представницима на Косову, поштујући легитимне интересе Србије и Резолуцију 1244, истакао је Чавушоглу.

Чавушоглу је поздравио напредак балканских земаља у испуњавању принципа Савета Европе и подржао њихове напоре у европској интеграцији.

Мишљење МСП отвара могућности за дијалог

Специјални изасланик ЕУ на Косову Питер Фејт изјавио је данас у Стразбуру да мишљење Медународног суда правде (МСП), које се очекује у скорије време, отвара могућности за дијалог Београда и Приштине.
Обраћајући се Спољнополитичком одбору Европског парламента Фејт је рекао да није на њему да коментарише одлуку МСП, али може да каже да верује да ће објављивање мишљења Суда представљати могућност за јачање контакта Београда и Приштине.
Фејт је рекао да је могућност успостављања дијалога била видљива на прошлом састанку у Сарајеву.

Фејт је, уључујући одлуку МСП, рекао да у наредном периоду предстоје догађаји којима се мора приступити обазриво, јер садрже потенцијал за нову динамику.Он је указао да су прошли локални избори, пре свега у новој општини Партеш код Гњилана, донели бољитак када је реч о учешћу косовских Срба.
Јеремић очекује нове преговоре

Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић очекује да ће после објављивања мишљења МСП о правној заснованости независноти Косова бити упућен позив за нове статусне преговоре.
У интервјуу за бечки лист Пресе, Јеремић је навео и да Србија "ни за један степен неће одступити од садашњег курса у политици према Косову".
"У складу са процедуром, неизбежно је да се о мишљењу Међународног суда дискутује на Генералној скупштини Уједињењих нација. Логични резултат биће позив сукобљеним странама да проблем реше преговорима. Јер, једнострано проглашење независности Косова није ништа решило", рекао је Јеремић.
На питање да ли Србија у новим преговорима жели да постигне поделу Косова, Јеремић је рекао да Србија "ниједан могући компромис неће унапред одбацити".
У вези са чињеницом да косовски Албанци не желе нове преговоре о статусу, као и да САД и значајне земље ЕУ не желе да мењају одлуку о признању независности, српски шеф дипломатије је рекао да у "данашњој модерној Европи ништа није одлучено пре него што се сви сагласе".