01. новембар 2010.

Македонци ће од наредне школске године моћи да изучавају свој матерњи језик у основним и средњим школама у Србији. Национални савет Македонске заједнице у Србији, интензивно врши припреме за увођење предмета „македонски језик са елементима македонске културе и историје“ у срединама у којима је сконцентрисано македонско становништво, пише данашњи скопски лист „Дневник“.

„Већ су завршене потребне државне процедуре и од наредне школске године македонски језик ће се учити од првог до осмог разреда у  основним  школама и у све  четири године средњошколског образовања. Спремни  су и програми и наставни планови, што је велики напредак за нашу заједницу“- истиче за Дневник новоизабрани председник Националног савета Македонске заједнице, Борче Величковски.
„Већ две године македонска заједница организује бесплатне курсеве „Добродошли на македонски језик“, где младе генерације изучавају свој матерњи језик. Национални савет има и посебне одборе за образовање  младих и велики је успех што је   50-так младих Македонаца добило стипендије  македонске Владе за  студирање у Македонији“ – каже Величковски.

Он наглашава да треба решити и  питање службене употребе македонског језика и писма у срединама у којима живи значајан проценат македонске мањине.
„Македонски језик  је већ у службеној  употреби у селу Јабука, у општини Панчево и у селу Дужине у општини Пландиште, али настојимо да се уведе и на целој територији ових општина, као и у другим местима у којима живи велики број македонских исељеника“ – каже Величковски. 

Приоритет Националног савета у наредном периоду је да се подигне свест о  националном идентитету и да се као Македонци, изјасни  што већи број наших исељеника. Према  попису из 1991. године, 45.407 лица се изјаснило да су припадници македонске заједнице, док је на попису 2002. године њихов  број износио  25.847, иако према  проценама  ОБСЕ-а у Србији живи око 200.000 Македонаца-преноси скопски Дневник.
„Од 1991. до 2001. године у Србији су се одиграли турбулентни догађаји, а ми смо  од конститутивног народа, преко ноћи постали мањина. Људи су били  забринути  за своју егзистенцију, породице, посао, па смо се изјашњавали као Југословени, Војвођани и другачије. Приоритетни задатак је да  сада спречимо ту природну и неприродну асимилацију. Насељавањем, у Јабуци је 1946. године, било 93 процената македонског становништва, а на попису 2002. године само 35 посто, иако и данас ти исти људи  живе тамо. Од 2002. године, са демократским променама у Србији и  формирањем Националног савета Македонаца 2004. године, интензивно радимо на подизању свести и самоопредељењу наших исељеника да се изјашњавају према свом  правом  националном идентитету. Када се  буду стекли услови за гласање дијаспоре, Македонија може да рачуна на солидно гласачко тело од стране Македонске заједнице у Србији“- подвлачи Величковски.
Лист наводи да су Македонци у Србији од прошле године  организовани и у оквиру грађанског сектора. Формиран је Савез Македонске асоцијације који сједињује  30 удружења, и има циљ да успостави  стратегијски систем за круцијалне области, за које се залаже и Национални савет, а то су заштита идентитета, образовање, култура, информисање на матерњем језику и службена употреба македонског језика.