Оваква слика показује дипломатски неуспех подносилаца предлога Резолуције, као и држава њених спонзора, што је превасходно последица широке и аргументоване активности руководства и дипломатије Србије, сматра проф. др Миленко Крећа, угледни професор међународног права, који је обављао функције у најпознатијим правним телима међународне заједнице – ад хок судија у Међународном суду правде у случајевима који се тичу примене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида и у Европском суду за људска права, члан Сталног арбитражног суда у Хагу и члан Венецијанске комисије.

Предлагачима Резолуције о геноциду у Сребреници – Немачкој и Руанди – прикључило се око 40 земаља, у улози коспонзора, међу којима је и наш сусед Северна Македонија. Овај корак наше суседне земље, са којом континуирано развијамо добросуседске односе, био је велики ударац за Србију, за њен народ и њено руководство. Након гласања у ГС УН, и сам председник Србије Александар Вучић истакао је да га највише боли што су Македонци гласали за Резолуцију.

Да ли је овај корак подржавања Резолуције о геноциду у Сребреници огледало односа Северне Македоније према Србији? Да ли је Србија била у заблуди да су добросуседски односи према овај држави реципрочни? Је ли то лицемерје Запада према Северној Македонији постало епидемијског карактера?

Делује. Међутим, да ли је заиста Северна Македонија окренула леђа Србији и да ли македонски народ подржава овај корак или је он начињен по диктату на који није могло да се утиче?

Као специјални дописник "Политике" из Републике Северне Македоније, одакле повремено и пишем и за "Косово онлајн", врло сам добро упознат не само са политичком сценом ове државе већ и са ситуацијом иза те сцене, где се иза завесе сукобе политичке партије, али и испред сцене, са реакцијама публике која ту политичку представу гледа из првих редова – са ставовима македонског народа.

Подсетимо се укратко развоја догађаја који су довели до коспонзорске улоге Северне Македоније. Наиме, истог дана када је Израел напао Палестину министар иностраних послова Северне Македоније Бујар Османи сазвао је конференцију за новинаре, где је изразио бојазан од почетка тоталног трећег светског рата. Након излагања, као дописник "Политике", упитао сам га какав ће став Северна Македонија заузети према Резолуцији у Сребреници. Он ми је одговорио да ће подржати Резолуцију, али тог дана није било речи о коспонзорству. Међутим, у обраћању новинарима следећег дана Османи истиче да ће Северна Македонија не само подржати Резолуцију о геноциду у Сребреници већ ће бити и њен коспонзор.

Упитан да ли је то став председника и Владе, он је истакао да је ту одлуку донео самостално, на шта има право као министар иностраних послова. Стево Пендаровски, тада актуелни председник, на чијем је месту сада Гордана Сиљановска Давкова, није ни потврдио ни демантовао да се Османи консултовао са њим у вези са овим питањем, само је нагласио да подржава судску одлуку из Хага у вези са дешавањима у Сребреници. С друге стране, заменик премијера Маричић изразио је неслагање са Османијем што се није консултовао са владом. У међувремену су се одржали председнички и парламентарни избори у овој земљи, који су донели преокрет на политичкој сцени, показујући јасан став народа о тадашњој актуелној власти. На чело државе народ је поставио Гордану Сиљановску Давкову. Но, ни она није променила Османијеву одлуку. Северна Македонија је на ГС УН гласала за Резолуцију о геноциду у Сребреници, ставивши један од најтежих тегова на плећа свог суседа, као да и сама није искусила болне комшијске ударце.

Македонски народ показао је неслагање са политиком сада пређашње власти, СДСМ и ДУИ, дајући подршку опозиционој струји ВМРО-ДПМНЕ у вођењу државе кроз трновит пут ка бољој будућности земље и њеног народа, уз очување достојанства, идентитета државе и језика, јасно ставивши до знања да то није на продају ни по цену уласка у Европску унију. Нова председница Гордана Сиљановска Давкова, која се замерила Грчкој не изговоривши приликом полагања заклетве пуно име државе, како налаже Преспански споразум и Устав који је његовим потписивањем усвојен, у кампањи је исказала неслагање са Османијевим процедуралним поступком. Међутим, након ступања на председничку дужност, иако се очекивало, није се оглашавала о овом питању. Имајмо у виду да је припремала своју прву званичну међународну посету – Светој столици и Италији, након чега очекујемо да ћемо, у интервјуу који је обећала "Политици", од ње добити одговор зашто је Северна Македонија стала на погрешну страну.

Подсетимо и на то да је Сиљановска Давкова истакла како регион "не мора, и не сме, бити синоним за балканизацију, већ подручје за регионалну интеграцију, а то је предуслов за европске интеграције". Потез који је Северна Македонија направила на ГС УН у супротности је са овим њеним речима и циљевима које земља има. Свакако је Османи кривац за овакво деловање, али не само да није искључено већ је и сасвим сигурно да је његова одлука донесена уз "шаптаче".

Колико је познато, Немачка је вршила веома агресиван притисак на земље да подрже Резолуцију, претећи санкцијама или према држави или према појединцима. Такође, јасно је да је подлога за Османијеву одлуку о овом питању то што у Немачкој види доброг сарадника и заштитника, чијој се политици успешно додворио и овог пута, а уз то један је од најотворенијих подржавалаца политике Албина Куртија. Подсетимо и да је Османи у више наврата инсистирао на томе да се казни Србија због случаја у Бањској, као и да се Северна Македонија искључи из регионалне иницијативе "Отворени Балкан".

Није познато да ли се супротставио и Косову када је терористичка група с Косова напала Северну Македонију и у Куманову убила припаднике унутрашњих послова ове државе. Терористима који су осуђени финансијски је помогла званична Приштина, као и породицама погинулих терориста. Но, тада није било речи да се повуче признање Косова као независне државе.

Претпоставља се да је Османи имао сагласност и од своје партије да подржи Резолуцију о геноциду у Сребреници, али то јавно није изречено. Ни речи о овом питању није било ни од Талата Џаферија, високог функционера партије ДУИ и премијера РСМ.

Тренутно је Северна Македонија у ишчекивању формирања Собрања, када ће председница доделити мандат Христијану Мицкоском за формирање нове владе. Мицкоски је, како је најавио, обезбедио потребну већину у парламенту да се изгласа нова влада, и то са македонским парламентарним партијама. У коалицији за нову власт биће, највероватније, и албанска опозиција Вреди, чиме би Мицкоски имао двотрећинску већину у Собрању и могао да доноси све одлуке од суштинског значаја за развој државе и очување њеног територијалног интегритета и суверенитета, као и идентитета, на путу европских интеграција и креирања добросуседских односа.

Није искључено да се већ 28. маја формира ново Собрање и да се до средине јуна изгласа нова влада, чији ће премијер бити Христијан Мицкоски. Један од првих задатака овог двојца Сиљановска Давкова – Мицкоски јесте да укаже српском народу и његовом руководству зашто је подржана Резолуција о геноциду у Сребреници.

Иако је глас Северне Македоније пригрлио став Немачке, која је у Великом и Другом светском рату починила највећи геноцид у историји, планетарне размере, и Руанде, која је у савременом добу, у 20. веку, убила око милион Тутса, не можемо а да не укажемо на чињеницу да је ово била одлука државног руководства Северне Македоније, а не народа.

На то да став народа и државног руководства не треба изједначавати, указао је и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, који је приликом 30. Министарског савета ОЕБС-а, у Скопљу, истакао како је Русији непријатељ државно руководство Северне Македоније, али да је, шетајући улицама Скопља и разговарајући са народом, схватио да су Македонци пријатељи руског народа, и обрнуто.

Као дописник "Политике" и "Косово онлајна" из Северне Македоније, одговорно тврдим да је такав однос и између македонског и српског народа.

Косово онлајн
Жељко Шајн