Премијер привремених привремених приштинских институција Албин Курти и косовска дипломатија на мети су критика у Приштини да су у потпуности „подбацили” када је реч о новим признањима, којих није било од септембра 2020. године, када је то учинио Израел, и да су знатно нарушили имиџ Косова. С друге стране, председник Србије Александар Вучић изнео је податак да је претходних година, односно током власти у којима је он учествовао, чак 28 држава повукло одлуку о признању Косова.
Иако је, према речима Маљићија, Курти имао доста грешака при вођењу спољне политике, он сматра да није његова кривица што се бележи застој у новим признањима Косова.
„Ниједна влада већ шест-седам година није могла ништа да учини да се повећа број признања, није Куртијева кривица, јер нема где, постоји само неколико држава код којих треба да се направи продор и то зависи од споразума. Ако Косово успе да пређе ову тачку и ако се постигне договор, споразум о нормализацији односа и да има то фактичко признање, онда не мора више да се тражи већи број признања, а улазак у међународне организације ће за Косово вероватно бити отворен”, сматра Маљићи.
„Квантум признања” је одавно испуњен, тврди Маљићи, али је сада потребно направити „продор“ код осталих битних земаља, попут Ватикана, Индије, али и пет држава ЕУ које нису признале Косово.
„Земље које су под утицајем Запада, тај прозападни блок је подржао Косово под утицајем Американаца, Британаца... Ове друге земље које су скептичне, међу којима су и европске које нису признале Косово, али и арапске, афричке, оне су или под утицајем Русије, или имају неке друге унутрашње проблеме, као што има Словачка или Шпанија, због којих нису биле спремне да признају Косово. Неколико земаља би требало, или је близу да у одређеним околностима призна Косово, као што је Ватикан, који је јако важан и за Латинску Америку, или можда Грчка. Сада, у последње време и од Шпаније се очекује да можда може да ублажи ставове, с обзиром на нову владу која није тако стабилна. Ако се постигне споразум, може доћи до тога да се
