На југоисточним обронцима Фрушке горе, близу варошице Ириг, налази се манастир Крушедол, окружен прелепом природом и украшен разнобојним цвећем и дрвећем у унутрашњости. Манастир је био задужбина Бранковића, последњих деспота у Срему. Храм је посвећен Благовестима Пресвете Богородице. Сматра се да је изградњу манастира започео деспот Ђорђе Бранковић (монах Максим) почетком XVI века и да је трајала 50 година. Због богате историјске ризнице, чувеног иконостаса и многих реликвија, ово је био један од најзначајнијих српских манастира. У њему се налазе мошти Бранковића, патријарха Арсенија III Чарнојевића, кнегиње Љубице Обреновић, краља Милана Обреновића, војводе Стевана Шупљикца и многих других значајних Срба. За разлику од већине фрушкогорских манастира, овај није у Другом светском рату претрпео оштећења, али је манастирска ризница опљачкана. Манастир Крушедол припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Састоји се од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима који је основао владика Максим Бранковић и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, који је подигла његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.

Изградња

Владика Максим започиње изградњу манастира Крушедол који постаје седиште Београдско-сремске митрополије. Саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту српског деспота Јована Бранковића између 1509. и 1521. године. Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја 1496. године. У њој је навео да 16 својих у Срему лежећих села даје манастиру Крушедолу.

Манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић (у монаштву назван Свети Максим) уз помоћ влашког војводе Јована Њагоја, између 1509. и 1516. године. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште старе словенске вере. У манастиру су одржана два српска црквено-народна сабора 1706. и 1708. године. Обнављање манастира је почело 1721. године и трајало је 35 година. Митрополит Вићентије Поповић је направио општу кухињу, трпезарију, подрум. Аутори уљаног зидног сликарства у обновљеном манастиру били су Јов Васиљевић и Стефан Тенецки. Највеће заслуге је имао Никанор Мелентијевић, епископ Печујски. Он је ту био од првог дана монашког живота, који је прошао све степенице од ђака, преко ђакона до свештеника. Патријарх Арсеније га је поставио за архимандрита Крушедолског, а Митрополит Софроније - за епископа Печујског. Али када је сазнао да је изгорео манастир Крушедол, он је оставио своју владичанску столицу у Печују, дошао на Фрушку гору и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је дугу источну страну манастира са капелом, уз коју је направио своју ћелију прозвану Владикина соба. Изградио је још и гостионицу и оставе за усеве, чије је плодове манастир десетком убирао. У манастиру се Никанор и упокојио 1739. године, а на гробном споменику је било уклесано: Бист великиј ктитор.

Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник 1726, висок 16 хвати, који су платили Новосађани, Богдановићи - Недељко, Стојић и Василије. Браћа су и поставили звона, али и цркву покрили. Између 1742. године, када је продужена предња страна манастира, и 1750. године обновљена је црква. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је 1753. године. Проигуман Пајсије подигао је пред црквом клисарницу са ћелијама и подрумом. Духовник Софроније обновио је ћелије. Хаџи Исаија из манастира Грабовца, направио је нове столове и крстове. Током 1855-1856. године вршена је велика обнова здања и манастирских кровова. Кнез Михајло Обреновић је 1856. године дао манастиру 2000 ф. за оправку. А Карловчанин, адвокат Стефан Ристић, платио је да се плехом покрије олтар на капели Св. Максима, архиепископа и Деспота српског, у којој су тада биле мошти преподобне мајке Ангелине. Георгије епископ Темишварски је 1751. године дао да се ослика олтар. Јован епископ Карансебешки је 1756. године реализовао осликавање средње цркве и изградио певнице. У цркви постоје два слоја зидног сликарства. Старији слој су фреске сликане између 1543. и 1546, а други слој су узане зидне слике које су настале између 1750. и 1756. године. На западној фасади цркве је фреска са представом страшног суда настала крајем XVII века.

ПОЛИТИКА