Ноту Амбасади Црне Горе у Хрватској упутило је Министарство спољних и европских послова Хрватске, а поред Мандића, који је и председник Нове српске демократије, непожељнима су проглашени посланик и лидер ДНП Милан Кнежевић и потпредседник Владе Црне Горе и лидер Демократске Алекса Бечић.
Како је саопштено из хрватског МВЕП, они су непожељни у Хрватској због "системском деловања на нарушавању добросуседских односа и континуираног злоупотребљавања Хрватске у унутрашње политичке сврхе".
"Министарство спољних и европских послова жали што је већина у Скупштини Црне Горе одлучила да занемари континуиране позиве Републике Хрватске да не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе", наводи се у саопштењу хрватског МВЕП, јавља Танјуг.
У том контексту, деловање споменутих политичких званичника посебно се издваја, а њихово поступање никако се не може сматрати добронамерним и добросуседским у односу на Хрватску нити је у складу са декларисаном циљу чланства Црне Горе у Европској унији.
Добросуседски односи су један од кључних елемената процеса проширења као и процеса стабилизације и придруживања те један од кључних критеријума за оцењивање напретка у приступном процесу Црне Горе у складу са Преговарачким оквиром Европске уније за Црну Гору.
Хрватска, наводи се, подржава европску Црну Гору, подржава процес приступања ЕУ и залагала се за напредак на европском путу Црне Горе.
Република Хрватска очекује да ће се Црна Гора понашати у складу с европским вредностима и у европском духу те да ће своје напоре усмерити на даље испуњавање услова и мерила у приступном процесу, поручили су из МВЕП-а.
Ово је само још једна у низу нота које је Хрватска упутила Црној Гори од када је у црногорском парламенту усвојена Резолуција о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузену.
Неки хрватски посланици су се након тога у хрватском сабору залагали да се сви посланици владајуће већине који су гласали за поменуту резолуцију прогласе "персонама нон грата".