21. септембар 2012.

Марија и Марко дојучерашњи Скопљанци, после привременог боравка и рада у Македонији,  остају сарадници Споне, сада са озваниченом брачном заједницом, скрасили су се у Смедереву, али "одрживу везу" са нашим Центром не прекидају.

Истакнути српски спортиста, Марко Јокић доскорашњи стандардни првотимац рукометног клуба Вардар из Скопља, после епизоде у главном граду Македоније, вратио се у свој матични клуб Смедерево.

Из тих скопских дана његова вереница Марија Николић, у међувремену му је постала супруга, сада госпођа - Марија Николић Јокић. Са својим педагошким образовањем и прегалачком воље младалачког посвећивња племенитом позиву рада са децом била је активно укључена у спровођењу допунске неформалне наставе на српском језику како у Спони у Скопљу, тако и селу Речициа крај Куманова. У раду заједно са тадашњим координатором пројекта за Миленом Митић унела је доста новина, пружајући све од себе дочаравањем најмлађима много тога стеченог у образовању понетог из – "сомборске школе за децу..."

На позив Споне, Марија кратко реферише.

- Добро смо. Радила сам у Основној школи као наставник српског језика, у Михајловцу, у околини Смедерева. Но, остајем у неизвесности да ли ће ми продужити радни ангажман. Искуство ми је показало да морам бити стрпљива до самог краја, јер дешавања не зависе од мене. Видећемо, време ће показати. Реално гледано, у Србији је ова школска година почела са великим бројем просветних радника као технолошког вишка тако да је за нас младе, проналажење посла - изузетно тежак подухват. Но биће боље, уверена је увек ведра, оптимистички насмејана Марија.

Марко је прошлу сезону провео у Смедереву, али су нажалост остали без Супер лиге, и то у самом финишу сезоне. Пред крај првенства на тренингу је зарадио и озбиљну повреду, тако да у последњим утакмицама није могао тиму да помогне више од бодрења са клупе.

- Три месеца нисам тренирао, јер ми је изричито било забрањено. Сада се већ полако враћам у форму. У Србији није добар период за рукомет уоште, иако ево, ни кошарка не стоји боље. Клубови су у беспарици. Будући да су ми остале и обавезе око испита на факултету , ипак, упркос свему, јасно је да ми је сада приоритет останак у Србији. Почео сам да тренирам за рукометни клуб Велика Плана, која је на само 50-ак километара од Смедерева. Нисам ни мало размишљао, ставио сам параф на Угоговр, остаје ми се у овом крају у мом окружењу...Даће Бог да завршим и факултет па да се нађе и посао у школи, каже Марко.

Јокићи кажу да и из Смедерева прате активности и рад Споне, преко портала и друштвених мрежа.

- Радујемо се сваком успеху и навјамо да пре бродите све тешкоће. Са знатижељом чекамо нови број Слова, Надамо се да ћете успети да пребродите финансијске препреке, јер Слово има своју посебну вредност, значај и свопјеврсну дугорочну поруку са едукативним трагом у нашем народу посебно и делу сповећеном најмађима. Наравно, увек остајемо на вези спремни да помогнемо, каже доскорашња учитељица наших најмлађих у Спони, Марија Николић Јокић.