То је уосталом најмање што нам треба, а најбитније што можемо да добијемо, када је реч о изражавању захвалности помогнутих породица за добијену помоћ.
Усамљена четворка више неће бити усамљена. Александар (14), Александра (14), Данијела (10) и Немања (8) одлазе из готово етнички чистог албанског села Сопот и започињу нову етапу свог детињства са родитељима Мирославом и Надицом у Четирцу, где их очекује упознавање са новим другарима и живот у условима какве заслужује да има свако дете.
„Сада када буде мој рођендан имам прилику да зовем све другаре!” (youtube.com)
Митровићи нису могли да сакрију ни своју срећу, а ни своју захвалност за слободно можемо рећи нови живот. Јер нова кућа представља за сваког човека нови живот, а узевши у обзир како су и где до сада живели, нема сумње да је ово уистину нови почетак за њих.
Организација Срби за Србе нам је променила живот. Посебно ми се свиђа купатило, то нам много значи али и све остало у кући. И нема више страха јер смо сада ипак у нашем селу, да барем око тога не морам да бринем за њих, да ли ће и како ће проћи кроз село и да ли ће их неко дирати – задовољно нам је испричала своје утиске мајка Надица.
