У Куманову у просторији Споне предавање је одржао мр Дејан Милорадов о топонимима Шарган и Маловиште на планини Баби код Битоља. Стари српски назив за врсту змије Vipera ammodytes – шарган и његова варијанта шаран присутан је на великом историјском и етнолигвистичком простору српскога језика. Од свих појединачних назива врста змија у српском језику једино се херпетоним шарган односно шаран јавља као мотивациона основа за многе топониме. Дејан Милорадов је пописао све топониме с овом основом, а један од њих се налази на планини Баби, близу села Маловишта, означава планинску косину, тј. пашњак, и назива се – Шарган. Овај пашњак као и село именовали су и зачели средњовековни сточари из Преспе, који су били део старог српског племена Брсјака. Они су најопакију змију Европе у прошлости називали шарган, али овај херпетоним испустили су из памћења као што су не тако давно изгубили свест о имену свог племена и стварној припадности заједничком народу.
НУ Универзитетска библиотека "Св.Климент Охридски" Битољ
У Скопљу у просторији Споне предавање је одржала др Александра Новаков под насловом „Српска мушка гимназија у Скопљу (1894–1912)”, поводом 130 година од оснивања. Др Новаков је истакла да је школа почела са радом 19. новембра 1894. у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци. Почела је рад као нижа четвороразредна гимназија, а ослобођење 1912. дочекала је као осморазредна виша гимназија, из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила је и Виша девојачка школа од 1895. године. Након отварања Гимназије отворен је велики број школа по селима и другим мањим градовима. Само њено постојање представљало је погодно тло за отварање основних школа широм вилајета. Током рада Гимназија је имала више заступника директора и 10 директора, предавало је 109 наставника, трећина наставника била је из Старе Србије и Македоније. За 18 година рада школу је похађало 1074 ученика. Долазили су из 289 места широм српског културног простора, највећи број деце долазио је из Косовског вилајета. Међу наставницима били су теолог Стеван Димитријевић и књижевник Петар Кочић. Ову школу су, поред осталих ученика, завршили Јосиф Михаиловић, архитекта и отац модерног Скопља, Јанићије Поповић, књижевник, и Ђорђе Скопљанче, четнички војвода.
Центар СПОНА Куманово
У Битољу, у просторијама Универзитетске библиотеке „Свети Климент Охридски”, говорили су др Александра Новаков о Српској гимназији у Битољу (1897–1912) и мр Дејан Милорадов о пашњаку Шаргану и селу Маловишту на планини Баби. Поздравну реч упутила је испред Библиотеке Јелена Петровска.
Др Новаков је истакла да је Српска мушка гимназија почела са радом 7. новембра 1897. Била је нижа, четвороразредна гимназија интернатског типа. Оснивач школе и одговорни управитељ био је турски поданик Михаил Хаџи Поповић, за директора гимназије био је постављен такође турски поданик Сава Јакић, наставник Призренске Богословије. Плате и све трошкове школе финансирала је Краљевина Србија, преко српског конзулата у Битољу. Ученици су били старости од 12 до 20 година. Осим мушке гимназије, радила је и српска женска гимназија. Поред Конзулата Краљевине Србије, значајан центар свих Срба Битољског вилајета била је и Српска гимназија. Након оснивања Гимназије осниване су српске школе у казама и варошима (школске 1909/10. у Битољском вилајету било је 1809 ученика, 88 учитеља у 66 школских места), директор Гимназије био је њен старешина. Поједине школе су биле затваране, углавном због денунцијације Бугара, и постајале егзархијске, а друге су отваране. Након оснивања школа у црквама се служила словенска литургија (али не егзархијска), били су присутни српски свештеници, а постојали су и српски представници (азе) при среским меџлисима.
Центар СПОНА у Скопљу
Заједно с представницима Споне (Милутин Станчић, Горана Јовановски Јуруковски и Радован Милковски) гости су обишли Гимназију „Гоце Делчев” у Куманову. Александра и Дејан су разговарали са ученицима гимназије, који похађају наставу на српском језику, и упознали их са радом Матице српске. Такође су обишли Градско гробље у Куманову, српски средњовековни манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и Српско војничко гробље у Битољу. Посебно искуство била је посета Цркви Светог Ћирила и Методија у Прилепу, заправо крипти ове цркве, где је вечно почивалиште пронашло око 2000 српских ратника из балканских и Првог светског рата. Ова црква је саграђена у част краља Петра I Ослободиоца, изграђена је по плану Момира Коруновића, а освештао ју је владика Николај Велимировић. Крипта овог храма је у врло лошем стању и неопходна је њена обнова.
Матица српска