Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем делу света. 

Писменост јесте људско право, имплицитно садржано у праву на образовање. Оно је препознато као право у низу  међународних конвенција и укључено у текстове кључних међународних декларација. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост.

Међутим, две су декларације отишле још даље. Тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право. Хамбуршка декларација (1997) наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вјештине које су потребне свима у свијету брзих промјена, основно људско право. Писменост је, дакле, препозната не само као право по себи, него и као механизам за остваривање других људских права.