Упркос бројним проблемима на Балкану у склопу глобалних перспектива и остваривања европских интеграција, и поред чињенице да је Северна Македонија признала независност Косова, Србија и Северна Македонија имају билатералне односе на завидном нивоу, без иједног отвореног питања. Србија је показала велико разумевање за сваки поступак свог јужног суседа, 30. чланицу НАТО-а, који плива кроз таласе условљавајућих добросуседских односа. Грчка јој је тридесет година стопирала евроатлантске интеграције условљавајући је променом имена државе. Данас Бугарска поставља баријеру на њене европске циљеве захтевајући нову измену Устава. Албанија инсистира на заштити свог живља на овој територији, док албанске партије све више заузимају место под македонским политичким сунцем.

Македонски народ је на последњим изборима у овој држави исказао свој став о владавини коалиције СДСМ и ДУИ, чијим деловањем није био задовољан ни на спољашњем ни на унутрашњем плану. Између осталог, једно од спорних питања на која су указивали не само њихови опоненти већ и америчка и холандска администрација јесте питање владавине права и кадровских проблема у судству и тужилаштву, заснованих на етничком и нестручном одабиру. Случај Рамадани то је сада и потврдио.

Кривични суд у Скопљу својим одлукама и решењима омогућио је Рамаданију да побегне из кућног притвора. Врховни суд РСМ, вративши предмет Кривичном суду, потврдио је грешку у раду судије Пајазитија. По речима премијера, он је био омиљени судија партијским коалиционим партнерима бивше власти.

У Северној Македонији јасно је уочљива партијска, национална и етничка поларизација. Но, иако постоји политичка конфронтација и међу албанским партијама, у одређеним циљевима оне су уједињене. Један од њих је неиспоручивање Рамаданија Србији, његово ослобађање и омогућавање да пребегне у Приштину, где се сада и налази. Албанска партија ДУИ, која је прерасла из ослободилачке албанске војске у Македонији и која се 2001. година оружано сукобила са овом државом и њеним оружаним снагама, ослањајући се на ОВК, највише се залагала за то да се Рамадани ослободи и не изручи Србији, иако је у потерници образложено да је починио злочин на њеној територији.

Премијер Мицкоски охрабрио је Високи савет судства да одрешених руку преиспита стручност судија, те није искључено да се слично кадровско чишћење неће догодити и у тужилаштвима. Ово је прилика да се владавина права подигне на ниво на коме треба да буде, те да се изврше кадровске промене засноване на стручности, што ће убрзати пријем ове државе у ЕУ. То, такође, може оснажити и билатералне односе са суседима, посебно између судских власти и министарстава унутрашњих послова.

Случај Рамадани показао је колико партије могу утицати на судство, те изнудити ослобађање лица приведеног по међународној потерници Интерпола. У овом ланцу били су поједини службеници из институција система који подржавају латентну вековну жељу Албанаца за живот у једној држави, коју је актуелизовао Адем Демаћи шездесетих година прошлог века, а коју данас подржава његов ученик Курти у Приштини.

Деловање Велике Британије дало је ветар у леђа Албанцима у остварењу тог вековног циља. Наиме, бивши британски премијер Тони Блер тражио је подршку Била Клинтона, председника Америке, да чланице НАТО-а бомбардују СР Југославију без одобрења СБ УН. Након првих дана бомбардовања опет су Британци били најгласнији запретивши да ће наставити нападе на Југославију, а то је потврдио заменик британског премијера Џон Прескот. Уз такву потпору војницима ОВК дата је велика савезничка војна подршка, из чега се изродио низ злочиначких акција, те даље, уз учешће земаља Квинте и других, проглашење независности Косова, без поштовања међународног права, Повеље УН, Резолуције 1244 о територијалном интегритету Србије.

Али Ахмети, лидер ДУИ и један од главних оснивача ОВК, био је у просторијама Еулекса у Приштини, где је два дана испитиван по налогу Специјализованог тужилаштва тзв. Косова са седиштем у Хагу, које истражује злочине за време рата на КиМ. Ахмети је тражио од ВЛЕН-а, албанске опозиције у власти, да се експлицитно изјасни о случају Рамадани. Меџети, први заменик премијера из коалиције ВЛЕН, отворено је рекао да Рамадани треба да се ослободи, и то много пре него што је ДУИ прозвао ВЛЕН. Насупрот њему, Иван Стоиљковић, бар у јавности, није се изјаснио о овом случају, који директно утиче на билатералне односе са Србијом. Бивши градоначелник општине Центар Сашо Богдановић поставио је питање да ли случај Рамадани треба да испровоцира сукоб по Куртијевом сценарију и да се односи са Србијом погоршају.

Када је реч о случају Рамадани, веома је важно како ће се земље Квинте и ЕУ понашати и шта ће тражити у случају спровођења владавине права на путу евроинтегративних процеса. Не треба заборавити да злочиначки случајеви правно не застаревају и да су одличан аргумент за бриселске преговоре уз Резолуцију 1244 за нормализацију односа Београда и Приштине.

На крају, остаје отворено питање ко је Рамаданија упутио у Северну Македонију и с каквим циљем, будући да се знало да је на међународној Интерполовој потерници. Да ли је посреди провокација Србије преко Мицкоског, који је најавио да ДУИ припрема врућу политичку јесен? Сигурно је да ће бити посла и за политичке и за надлежне органе у судској власти и у законодавном телу Северне Македоније, као и за Специјализовано тужилаштво за ратне злочине на територији КиМ. 

Жељко шајн - Kosovo online