Ауторка књиге „Метохијски сфумато“ Душица Филиповић је казала да је имала велику жељу да утиске из живота пренесе на папир.

„Ова књига је спојила мој родни крај, где сам рођена, и Косово и Метохију, где сам доживела духовни преображај, дошавши у Приштину да студирам. Приштина је за мене била чудесан град. Прва црква у коју сам ушла била је црква Светог Николе у Приштини. Ову књигу нисам писала да бих је објавила, већ да забележим нешто што сам сматрала да ће бити драгоцено за оне који дођу после мене. На крају, да оставим завет својој деци. Много ссам се мучила са овом књигом јер то значи да изврнете себе, да се потпуно испразните, да би осетили неку пуноћу и да је пренесете“, рекла је она.

„Велика уметност преображава свет, а ми смо зато и створени“, казао је на вечерашњој промоцији владика Иларион.

„Ова књига носи садржај као што Господ Христос носи нас са свим нашим скретањима, промашеностима и некако преображавајући овај свет. Ова књига, као права уметност, преображава наш свет. Бог је речима створио свет. Реч је од почетка, а уметност песничког стваралаштва је ослобађање унутрашње речи, откривање нашег смисла који чезне за оним ко га је створио“, казао је владика.

Књижевник Мирослав Алексић је навео дело Душице Филиповић „њен улазак на велика врата“.

„Ово је књига која је смештена у простор између Драгачева и Драганца, однсосно између њеног завичаја, одакле је потекла, и Драганца који је њена и њене породице духовна кућа. Манастир Драганац је, заправо, један од јунака ове књиге. Ово је толико разнолика књига у тематском и у смислу идеја, да је јако тешко запамтити све то, као и говорити о томе као једној целини“, рекао је он.

Алексић је додао да је „манастир Ваведења пресвете Богородице (манастир у Липљану) средишна тачка ове књиге“.

„У том манастиру се догађа једна шекспировска сцена, на Богојављање, где је главна јунакиња заправо иницирана у Косовку, односно постаје Косовка. Књига ‘Метохијски сфумато’ ословљена је великим делом Леонарда да Винчија, где се већина поглавља отвара цитатима из да Винчија и тог капиталног дела светке културе у коме је наговештај онога што ћемо читати у том поглављу. Заправо су то све пешачки кораци и они су, као такви, део једног подвига. Сфумато је термин који означава преплитање, односно губљење обриса и линија једне површине којој се не може разазнати облик, као на Леонардовој слици“, појаснио је Алексић.

Душица Филиповић је жанровски погодила текст народне традиције, нагласила је проф. др Валентина Питулић.

„Књига је јако комплексна, дубока и слојевита. Душица живот пореди са нитима, бојама, као и токовима који су запретени у ткању. Она каже: ‘Живот је био тежак, али топао као вуна, а ја сам као свака нит, знало се шта не може, а шта се може’. Дакле, забрањени простори, табуи, ово се не сме. Она се креће у том лавиринту савршеног реда у патријахалној култури, што је важно да извучемо из њене књиге“, додала је она.

Марија Васић из хуманитарне организације „Косовско поморавље“ је казала да је „Метохијски сфумато“ дело које на јединствен начин слика судбину Косова, као и борбу, бол и менталитет.

„Ова књига доводи до тога да чак и људи који никада нису били на Косову и Метохији, а има их много међу онима који су подржали издавање ове књие, осете јасно и блиско свој народ који овде живи. Неким чудним путевима, управо је на нас, те генерације у Приштини, које сматрају децом без детињства одраслом у рату на Косову, као и турбофолк генерацијама без вредности, младима који што пре желе да оду одавде, на нас је пало да препознамо ту танану нит и да се уплетемо у то Душичино ткање између јутрос у Београду, а сутра на Косову и Метохији. Ми смо у овом делу видели родитеље, претке, језик, културу и народ, али не као историјске личности, нити ликове из романа и митова, већ као живе, крстолике нити који су ту са разлогом“, рекла је она.

Књига је објављена уз помоћ издавачке куће „Прометеј“ и ХО „Косовско поморавље“. Управо је у галерији „Прометеја“ 6. јуна одржано прво представљање романа „Метохијски сфумато“ Душице Филиповић.

(Фото и текст Ким) Катарина Мирковић