Тензија у Атини не попушта после „гафа” председнице Гордане Сиљановске Давкове, која је приликом инаугурације своју државу назвала само „Македонијом” пропустивши пун назив који је после много година натезања око имена установљен Преспанским споразумом из 2018. и који Скопље обавезује да за своју земљу користи само име Северна Македонија.

Грчки премијер Киријакос Мицотакис сматра да је реч о „недопустивом и незаконитом инциденту, манипулацији са којим нова председница започиње свој мандат”, о „тешком избору”, с тим што Атина неће прихватати овакву врсту пропуста. Он је упозорио северног суседа да било какав прогрес у међусобним односима две државе, али и кораци Скопља у правцу ЕУ зависе од доследног поштовања постигнутих споразума, на шта је Северну Македонију одмах упозорио и Брисел.

У изјави премијер подсећа да је његова Нова демократија, која је тада била опозициона партија, гласала против Преспанског споразума и указивала да ће евентуални неуспех у пракси створити читав низ проблема, али да се, у исто време, у моменту када је преузела власт у Грчкој, обавезала да ће поштовати све постојеће међународне споразуме. Мицотакис позива Скопље да поштује законске одредбе да би се се избегли нови проблеми јер, како је рекао, „Атина неће толерисати сличне пропусте”.

Међутим, из Скопља стиже порука из кабинета нове председнице у којој се каже да „у јавним наступима има право да користи само назив ’Македонија’ јер је то акт индивидуалног права на самоопредељење, уважавање основних права и слобода човека и у складу са европским вредностима и законима” уз назнаку да ће се убудуће придржавати званичне примене уставног имена.

Грчко Министарство спољних послова већ је упозорило да је реч о „флагрантном кршењу не само споразума са Атином него и устава сопствене земље, док Министарство спољних послова Северне Македоније одговара да ће се у потпуности поштовати Преспански споразум. Државне челнике, што се односи и на нову председницу, „позива да буду обазриви” јер је „очување североатлантског пута земље стратешки интерес и гаранција дугорочне безбедности и стабилности”.

Грчка јавност је огорчена, аналитичари се упуштају у озбиљне коментаре и свима на устима лебди једно питање: да ли је реч о случајној грешци, лапсусу или намери нове председнице да отвори нови фронт у односима са Грчком, што је у сваком случају не ослобађа одговорности пред онима који су је изабрали.

Јер професорка уставног права сада више није само обичан грађанин или председнички кандидат, већ први човек државе чију конституцију не само да мора да поштује него да чува, како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану. У свом коментару лист „Катимерини” упозорава да Атина, иако овај инцидент није добар сигнал, не треба да реагује импулсивно и иде наруку националистичким структурама у Скопљу.

ПОЛИТИКА