Овако за "Новости" говори Бобан Милетић, отац петорице малолетних дечака: Богдана (8), Гаврила (7), Страхиње (6), Лазара (5) и Василија (3), од којих су нас дочекала њих четворица у кући у којој, већ готово годину, бораве Милетићи. Дечаци један другом до увета посматрају нас пажљиво. С радошћу отварају чоколадице које им је поклонила Ружица Симић, директор НВО "Женско право". Она нам је и испричала причу о Милетићима, повратницима који покушавају да оснују и одрже живот у Косовској Митровици.

У кући у насељу Бошњачка махала у којој бораве, домаћин Бобан нам прича о животу у избеглиштву.

- Мајка ми је из околине Пећи, отац из села Грабовац код Митровице. Дошао сам овде, ту ћу и да останем. Једноставно, са Косова и Метохије више нигде не идем - одлучан је Бобан.

Његова супруга Милица, на питање како живе, одговара одмах да једва преживљавају. Каже да је тек недавно предала документацију за дечји додатак јер је месецима покушавала да је прикупи и среди. Објашњава да живе од супругове плате, али да су дневне потребе поготову оне око деце велике и да нису у стању да им приуште ни најосновније. Због тога су, како каже, најстаријег сина привремено послали код рођака у централну Србију.

- Често нам недостаје храна. Додатни проблем нам је и што нам се покварио фрижидер. Немамо ни машину за веш, што мени представља велики проблем - говори нам Милица док трчкара двориштем за најмлађим Василијем.

Додаје да је кућа коју су добили на коришћење пристојна, да на првом спрату имају кухињу, дневни боравак и купатило, док им је на спрату спаваћа соба. Ипак, прича нам Милица, осим најосновнијих потрепштина за свакодневни живот, недостају им и гардероба и обућа за децу. Док надгледа малишане, ова млада жена нам је испричала и своју животну причу.

- Моји су пореклом из Грачанице, али сам рођена у Лебану. Живот и потрага за послом одвели су ме у Јагодину где сам упознала супруга. Иако нисам рођена на Косову и Метохији, овде се осећам некако посебно. Навикла сам на кућу у којој живимо, на Косовску Митровицу, као да сам овде одрасла. И деци је лепо јер имамо двориште, могу да се играју, возе бицикл. Само још да им обезбедимо колико-толико пристојан живот. 

ВЕРА У ХУМАНЕ ЉУДЕ

ВЕРУЈЕМ да ће се наћи хумани људи који ће помоћи Милетићима барем око набавке фрижидера и машине за веш, али и осталих потрепштина. Свакако ћу се ангажовати око прикупљања гардеробе и хране за децу - каже нам Ружица Симић и наглашава да су Милетићи одлучни у намери да остану на Косову и Метохији и зато им се мора помоћи. 

НОВОСТИ