На првом часу04. септембар 2012.


Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, кренула је у школу. У патријаршијском дому Цркве Светог Ђорђа у Призрену имаће своју учионицу, а Министарство образовања Србије је за њу ангажавало учитеља. У школу ће Милицу пратити комшија старина Адем.


Првог школског дана Милицу је у учионицу увео учитељ Вуко Даниловић. Милици је показао уџбенике и уверио се колико Милица може, јер није похађала предшколску наставу.


Миличином учитељу, иначе рођеном у Дечанима, неће бити први пут да у разреду има једног ученика.


"Ја замишљам као да има пуно одељење ђака и покушавам максимално да ангажујем дете", каже учитељ Вуко Даниловић.


Довођењем учитеља отклоњене су бриге Миличине мајке Евице.


"То је била моја жеља да се Милица овде школује у граду где је рођена, у царском Призрену. За сада је Милица једино дете, али се надам да ће и остала деца да дођу и да ће она имати своје вршњаке", каже Евица Ђорђевић.


Организовање наставе под окриљем Министарства за образовање Србије за Милицу Ђорђевић, у Призрену је прво након сукоба на Косову пре 13 година. А док Милица не добије вршњаке и не буде у стању да сама иде у школу, пратића је старина Адем који је од краја рата помагао Евици и њеној ћерки Милици.


"Без њих ми не можемо да живимо. Зато ја хоћу да помогнем колико год могу. Пресрећан сам што је почела да иде у школу. То дете је Српкиња, православка, а дај боже да и други долазе", каже деда Адем.


Седмогодишња Милица Ђорђевић шири своје друштво. Поред учитеља, у цркви ће бити са свештеником, његовом породицом и полазницима богословије Свети Ћирило и Методије. Они свакодневно долазе на богослужење пре почетка наставе.