17. фебруар 2016.

Милисав Савић добитник је овогодишње награде "Меша Селимовић" за роман "Ла сан пареј" - најбоље дело написано на српском језику у 2015. години.

Лауреат коме ће награда бити уручена током марта рекао је новинарима да је "леп осећај освојеним наградама које носе звучна имена наше књижевности - Стефан Првовенчани, Вук, Андрић, Лаза Костић, Глигорије Божовић, Вељко Петровић, Душан Васиљев, Љубомир П. Ненадовић - придодати и награду великог Мехмеда Меше Селимовића".

Савић је поручио "колегама, који су са својим добрим књигама из овогодишње продукције могли, баш као и он, да се оките овом наградом, да не посустају, награде их неће мимоићи".

Затим је са пуно финих детаља описао свој први сусрет са Мешом Селимовићем с ким је направио интервју за НИН уочи изласка из штампе романа "Тврђава", а затим још два разговора за "Младост" и "Књижевну реч".

"Био је то саговорник од којег је млади писац и новинар имао шта научити. И не само он", констатовао је Савић.

"У награђеном роману", додао је Савић, "јасно сам ставио до знања да сам свом јунаку дао име по Хасану из 'Дервиша и смрти'. Другом приликом ћу детаљније објаснити зашто сам то урадио. Знам једино да лепшег имена нисам могао изабрати", рекао је лауреат и додао да се захваљује свим критичарима, и оним који су гласали и онима који нису гласали за њега.

"Јер, награда 'Меша Селимовић' показује да је наша критика жива. Што у овом времену, када се књиге све мање читају и када се о њима све мање пише, уопште није мало", истакао је Савић.

Савићев роман био је у најужем избору за НИН-ову награду за роман године.

Како је саопштио новинар Драган Богутовић на конференцији за новинаре у Вуковој задужбини, Велики жири Вечерњих новости, у коме је учестовало 49 књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара, окупио се 28. пут и још једном потврдио да је награда "Меша Селимовић"" специфична и јединствена не само код нас, него и у региону.

"Драж жирирања", према речима Богутовића, који је награду основао са Огњеном Лакићевићем, "претвара се у прави културни ритуал, јер се избор најбољих дела обавља јавно, пред најширом читалачком публиком, што оставља минималну могућност евентуалног лобирања за поједине писце. Поготову, што изабрани критичари припадају веома различитим генерацијама, од најмлађе до најстарије и, што је посебно важно, заговорници су различитих књижевних поетика. Истовремено", казао је Богутовић.

Према његовим речима, чланови жирија долазе из различитих средина и градова: Београда, Новог Сада, Ниша, Смедерева, Крушевца, Крагујевца, Младеновца, Бањалуке, Бијељине, Новог Пазара, Зрењанина, Сомбора, Косовске Митровице, Сврљига, Вршца, Јагодине и Мокрина.

Пристигли гласови до 1. фебруара свакодневно се објављују на страницама Вечерњих новости од 5. фебруара, а завршено је данас и победник је добијен збрајањем гласова.

"Критичари су овога пута предложили 118 књига, а "Мешину" награду убедљиво је - са 17 гласова добио Савић", рекао је Богутовић.

Поред победника, највише гласова су добиле следеће књиге:

"Република Ћопић" Вулета Журића (Службени гласник) - 10 гласова, "Поглед с трема" Петар Цветковић (Танеси) - осам, колико је добио још и "Старац и песме" Слободана Зубановића (Народна библиотека "Стефан Првовенчани").

На четвртом месту са седам гласова нашао се Томислав Маринковић са књигом "Невидљива места" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани").

Пето место је добило дело Петра Пијановића (КОВ) "Расправа о Гаталици" са шест гласова.

На шестом месту са по пет гласова су "Приче са Марса" Срђана В. Тешина (Архипелаг), "Златно доба" Звонка Карановића (ЛОМ), "Пастир и камен са седам очију" Селимира Радуловића (Прометеј), "Доситејев круг" Персиде Лазаревић ди Ђакомо (Задужбина Доситеј Обрадовић) и "Непрекидно детињство" Валентине Хамовић (Змајеве дечје игре).