Иако то лепо звучи, и у животу постоје несавршености, што, услед погрешно постављених норми, може значити губитак поверења у вредносни систем. Да ли смо ми попут оних које описује Кочић: неустрашиви као Богови, а презрени и гладни као пси? Како ћемо се уклопити, хоћемо ли бити признати видљиви као такви?
Иако махом одбачени, неразумљиви никако уклопљени као Срби, Србијаци, Србомани или аутохтнони Срби у оквиру само оних граница Републике Србије. Иако је ми спознајемо упознајемно и огледамо много дубље и њене горе и планине и реке, заливамо је и нашим уским знањем, али и крвљу и гладом,чежњом за њом.
И што више налазимо спомен обележја крајпуташа, закорављених гробова, и скривених поткопаних темеља светиња с фресакама богате српске баштине на територији данашње Северне Македоније толико нам; да апсурд буде већи, постаје дража Србија, ван оквира постављених међа и граница, земље у којој сада иивмо и у којој смо рођени, али у исти мах да ли и све даља.
А, чини се као да је претешко, превелико и пребогато српско наслеђе да би могла ова данашња Србијица да га носи, апсорбује, и просечан Србин да га дигестира. Нећемо сазнати све скривене нити, иако нам је испред носа сва техника, пред очима слон у соби, при самом путу траг, и светиње, и кости, мошти. И заборав. Руку под руку.
На све стране повеље, стихови песника, фреске, иконостаси, дуборези у низу, мајстори који су давали и уграђивали себе у своја неизбрисива дела за покољења да памте. Пуна је данашња Вардарска Македонија тих и таквих српских трагова. Са појашњењима и рашчитавањима шта се све то збивало и у овим Немањићким светињама. У каквом су духовном стању ове задужбине? Шта нам фрескописи у тим траговима поручују?
И сада, како само објаснити сурове показатеље да у свим тим околностима, као да матица недовољно препознаје значај обавезе да се, макар све то ваљано евидентира, публикује, запише, уоквири реално стање ових светиња, сачува и заштити од заборава. С тога је веома важно да се и са овог места, овде у овој години 2024, обзнани и каже и укаже велика захвалност Акдемији што је уприличила овај цењени скуп, отворила врата науке, дом академије, да се коначно ваљано прогогвори и укаже и прикаже права слика о Србима у Македонији, траговима, научним показатељима, истраживањима цењене струке. Моја велика захвалност свим учесницима овог скупа.
Српски културно информативни центар Спона делује 19 година, од којих се већ деценију интензивно и предано бави и хуманитарним радом. Области деловања су: свеобухватна информативна понуда преко свог портала и часописа, издавачка делатност - периодика на српском језику, позоришна продукција на српском језику, организација гостовања уметника, глумаца, писаца и научних радника из Србије у Скопљу и широм Северне Македоније, широка сарадња са матицом, иницијативе и конкретан рад на очувању српске културне баштине, обележавања српских празника, допунска факултативна настава српског језика, неговање дечје поезије, организовање наменских тематских радионица у оквиру центра и шире у земљи на терену...
Од самог почетка 2005. године центар Спона има свој интернет портал и часопис Слово. У оквиру центра постоје радионице за децу и младе часови српског језика, као једини српски кутак у центру Скопља и Куманова, у просторијама Споне је и библиотека. Повремено се организују књижевне радионице, песнички сусрети, промоције нових издања, трибине, предавања. У протеклих неколико година у оквиру центра Спона покренута је и независна позоришна сцена. Објављена је тројезична књига резимеа, на српском, македонском и енглеском језику, са великог научног скупа одржаног у организацији центра Спона у Скопљу поводом седам векова од смрти Краља Милутина.
СПОНА негује српски културни идентитет - потпуно чист, јасан и ненатруњен ни идеологијом, ни политиком, ни југословенством, ни било чим пратећим. Хвала вам што препознајете ту чистоту и хвала вам на отварању могућности да се покажено и искажемо да постојимо и радимо. Схватамо да су некад мале разлике опасније него оне велике са стрепњом да се у тим малим разликама не утопимо. Ми се никада нећемо претапати у нешто друго и те мале разлике нас не повлаче у вртлоге који вребају.
Милутин Станчић, уводно излагање на Округлом столу у САНУ „ Живот Срба у Северној Македонији, историјат, иззазови и перспективе“.
