26. март 2015.


Фотографија је са Космета - акција Срби за СрбеНаши животи‎, животи свих наших предака, хиљадама година, стотинама година далеко...


Збуњује ме став о напретку, о развоју човека‎ и његовом унапређењу током векова.


У римско доба, просечан век човеков је био тридесетак година. Цео један живот, од рођења, пубертета, стварања заједница, рађања деце... све у тридесетак година стаде. Александар Велики и његове 33 године живота – толике земље освоји, Клеопатра, још млађа, толике моћнике свога доба освоји. А Јованка Орлеанка и њених 19 година! Па Моцарт ‎и његових 35 година! Касније, Његош, све то што јесте за своје време и што нам остави за сва долазећа времена, све то у само 37 година. Хајдук Вељко и његове 33 године. И Први српски устанак, и буне, и борбе. И сви они чија имена нису записана у историјским књигама, али јесу у сећањима њихових наследника, са својим великим делима: очувањем породице, земље, пријатељства...


Откуда им толика моћ, мудрост, воља, способност, ‎визија?


Данас, деца су нам деца до тридесет година. Живе са родитељима. Стварање породице одлажу за неки други период. Позивају се на одговорност родитеља према својој деци на неограничено време. ‎Не помињу своје обавезе, а још мање их испуњавају.


Постигли смо да продужимо човеков век, на 90 и 100 година. Научници нас саветују да можемо и дуже. Али да ли може‎мо и боље, квалитетније, одговорније према себи, другима и природи? И онда уместо додира и помоћи блиских нам особа, роботи нас купају, електрични кучићи нам седају у крило да их мазимо, а напредна техничка и медицинска помагала нам омогућавају да трајемо уз бол или без њега, а често без и најмање свести о сопственом или било чијем и каквом постојању.


Налазимо се на једној прекретници, која можда није толико уочљива као неке раније, али тиме не и мање важна. Дилеме, сукоби мисли, одсуство јасног одређења су ту пред нама, у нама, за нас, да се одредимо према њима.


Хоћемо ли у зависност и несамосталност? Хоћемо ли у дужину без квалитета? Хоћемо ли у одрицање постојања неодређености? Можемо ли другачије?


Професорка Универзитета у Сарасоти на Флориди


Гордана Пешаковић Политика