26. март 2015.
Наши животи, животи свих наших предака, хиљадама година, стотинама година далеко...
Збуњује ме став о напретку, о развоју човека и његовом унапређењу током векова.
У римско доба, просечан век човеков је био тридесетак година. Цео један живот, од рођења, пубертета, стварања заједница, рађања деце... све у тридесетак година стаде. Александар Велики и његове 33 године живота – толике земље освоји, Клеопатра, још млађа, толике моћнике свога доба освоји. А Јованка Орлеанка и њених 19 година! Па Моцарт и његових 35 година! Касније, Његош, све то што јесте за своје време и што нам остави за сва долазећа времена, све то у само 37 година. Хајдук Вељко и његове 33 године. И Први српски устанак, и буне, и борбе. И сви они чија имена нису записана у историјским књигама, али јесу у сећањима њихових наследника, са својим великим делима: очувањем породице, земље, пријатељства...
Откуда им толика моћ, мудрост, воља, способност, визија?
Данас, деца су нам деца до тридесет година. Живе са родитељима. Стварање породице одлажу за неки други период. Позивају се на одговорност родитеља према својој деци на неограничено време. Не помињу своје обавезе, а још мање их испуњавају.
Постигли смо да продужимо човеков век, на 90 и 100 година. Научници нас саветују да можемо и дуже. Али да ли можемо и боље, квалитетније, одговорније према себи, другима и природи? И онда уместо додира и помоћи блиских нам особа, роботи нас купају, електрични кучићи нам седају у крило да их мазимо, а напредна техничка и медицинска помагала нам омогућавају да трајемо уз бол или без њега, а често без и најмање свести о сопственом или било чијем и каквом постојању.
Налазимо се на једној прекретници, која можда није толико уочљива као неке раније, али тиме не и мање важна. Дилеме, сукоби мисли, одсуство јасног одређења су ту пред нама, у нама, за нас, да се одредимо према њима.
Хоћемо ли у зависност и несамосталност? Хоћемо ли у дужину без квалитета? Хоћемо ли у одрицање постојања неодређености? Можемо ли другачије?
Професорка Универзитета у Сарасоти на Флориди
Гордана Пешаковић Политика
