Милутин Станчић, директор Управе за развој и унапређење образовања на језицима заједница у Северној Македонији, који је и један од оснивача Културно-информативног центра Срба у Македонији Спона, у разговору са Ђорђем Баровићем за франкфуртске Вести упозорава да се број Срба у овој држави сваке године све више смањује, али да је и све мање деце која се одлучују да уче српски језик.

Позив Србима да се изјасне на попису, фото Спона

– Поражавајуће је да Срби нестају с мапе народа у овој земљи. После сваког пописа њихов је број све мањи, а мање је и школске популације која се образује на матерњем – српском језику.

– Видећемо да ли ће се то десити и на попису који тренутно траје до 30. септембра. Потискивање културног и духовног основа без обнове стални је процес, а сведоци смо потпуне запуштености матерњег језика пре свега у породици, а то се касније рефлектује и током школовања – истиче Станчић који се као шеф Управе за унапређење језика мањинских заједница Владе Северне Македоније 2019. године изборио да, после 12 година, српски језик поново буде изборни предмет у македонским школама.

Поклон ђацима: Станчић у одељењу где се учи српски језик, фото Спона

Као могуће решење, директор Управе за развој и унапређење образовања на језицима заједница у Северној Македонији, види у отварању Српског културног центра у Скопљу што је током разговора са премијером Македоније Зораном Заевим, априла ове године, иницирао председник Србије Александар Вучић.

– То би било место за одржавање предавања, изложби, концерата, научних скупова, трибина, књижевних вечери, представа, филмских пројекција… Заправо за све оно што би допринело снажнијем охрабрењу за Србе, па чак и оне који су асимиловани и отуђени. Нажалост, у Македонији се усталило мишљење да су Срби дошљаци. Срби се могу рађати у Хрватској, БиХ, Црној Гори, Мађарској, али из неког чудноватог разлога не и у Македонији. То је тако јер не постоји локална аутентична култура и традиција за коју би се рођени везали. Те нити су одавно покидане – наглашава Станчић и додаје да је апсурдна ситуација да о богатом културно-историјском наслеђу не знају ни Срби у Северној Македонији, али ни матици.

– Тај феномен је тешко објаснити. Огољена и веома погубна политичка свакодневица без минимума политичке коректности је српску културу, језик и опстанак нашег народа довела до руба пропасти. Зато је важно да Срби кроз државни Културни центар на једном месту имају предочену историју кроз векове која би их подсећала ко су. Спона је као невладина организација започела ту мисију 2006, али такође смо сведоци и изгубљених година, празног хода и лутања када је реч о баштињењу српског културно-историјског наслеђа у овој земљи. Наравно, има у томе много и наше кривице, нашег нејединства јер смо изгледа осуђени на политичко деловање на своју штету зарад сујете и остварења личних интереса страначких првака, али и површности и незнања – наглашава Станчић.

Богата културна јесен   

Станчић открива да ће у Скопљу бити организована ревија српског филма, а у оквиру фестивала Про за Балкан гостоваће српски песник Гојко Божовић.

– Захваљујући Спони, сваког месеца се одржавају изложбе, промоције, позоришне представе. Тако смо за Дане Хиландара, уз фото-изложбу, у Кинотеци Македоније организовали и предавање игумана овог манастира, архимандрита Методија о животу на Светој Гори.

С поносом истиче и две позоришне представе.

– Недавно је одржана премијера позоришног комада “Енциклопедија мртвих”, по причама Данила Киша, а донедавно је на редовном репертоару Македонског националног театра у Скопљу играна представа “Реалисти” Јелене Кајго у режији Срђана Јанићијевића.

Научни скуп

Станчић најављује за октобар велики међународни научни скуп “Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе”, поводом 700 година од смрти српског краља Стефана Уроша II Милутина.

– Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту, обавезује нас, храбри, мотивише и улива додатни импулс. Овај научни скуп не био био могућ да није великог труда, умећа и снаге др Јасмине С. Ћирић, доцента Универзитета у Крагујевцу – истиче Станчић.

“Таоци” црквеног спора

Станчић наводи да су Срби у Северној Македонији “таоци” црквеног спора између СПЦ и неканонске Македонске православне цркве.

– Формално, у неканонској МПЦ то се питање лаконски прикрива објашњењем да су врата верницима свих националности, па тако и Србима, у њиховим храмовима, широм отворена. Верујућим Србима, међутим, та права у канонском смислу су готово никаква. Они су заправо таоци тог канонског проблема. Једини су народ на свету који нема богослужбено место како би прославио свог светитеља – истиче Станчић.

Спомен плоча крипте у цркви у Прилепу, фото Спона

Крипте постале магацини

Саоговорник “Вести” упозорава и на тренд девастирања спомен-крипти при највећим црквама у Северној Македонији.

– У Скопљу, Прилепу и многим другим градовима Срби не могу без дозволе да сиђу у спомен-крипте где почивају кости погинулих и умрлих српских војника из Балканских ратова и Првог светског рата. Али, можда је и боље тако јер су те спомен-крипте практично претворене у магацине. У свим обичним данима преко године, осим значајнијих датума када се дозвољава полагање венаца званичним делегацијима Срба, у те крипте се одлажу залихе пића, свећа, разни алати, одежде и други црквени артикли. То се чак и не крије – упозорава Станчић.

Насловна фото Хаџи Марко Вујичић