29. јун 2015.

Свечаном церемонијом обележавања 102. годишњице Брегалничке битке, на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, данас су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије, Александар Вулин и градоначелник општине Штип, Илчо Захаријев, открили спомен плочу и одали почаст за 6000 српских војника погинулих у тој највећој и најкрвавијој бици другог Балканског рата 1913. године.

Вулин је у име Владе Србије, на свечаној церемонији на Каленици, уз присуство представника Амбасаде Србије у Скопљу, српских Удружења за очување српских споменика у Македонији, из Скопља, Куманова, Велеса, Културно информативног центра Срба Спона, асоцијација Свети Сава, Удружења жена српкиња, Удружења Срба и Македонаца Чајка из Тетова... положио венац и одао пошту испред новооткривене плоче на месту где се некада налазила давно порушена спомен-костурница са посмртним остацима 6000 српских ратника погинулих на Брегалници.

Тиме је први пут ове године годишњица Брегалничке битке обележена у Македонији као саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

- Историја Балкана јесте историја ратова. Непрекидна борба за слободу је обележила наш народ кроз векове. Наша непрестана потрага за слободом да одлучујемо о себи како ћемо живети и увек смо желели да живимо у миру. Премали смо народ да би живели у ратовима. Али увек смо били на страни добра. Никада нисмо били на погрешној страни. Увек на страни истине. Истина се не може заборавити. Тако не заборављамо ни свих 6000 страдалих српских војника на овом месту, рекао је Вулин у Штипу.

Додао је да верује у то „да jе мир наjтраjниjи, када о њему одлучуjу они коjи живе jедни поред других, jедни са другима". Kада Балканци одлучуjу о себи самима, без много страних утицаjа, они ће увек гласати за мир", оценио је Вулин.

- Kостурница 6000 мученика дигнута jе у ваздух да би се заборавила. Aли, истина се не може заборавити. Истина неодољиве чежње за слободом не може да се заборави", рекао jе Вулин и додао да народи на Балкану мораjу да уче из своjе историjе, да буду поносни на њу и да гледаjу да jе не понове у сваком делу.

"Зато Балкан у политичком и сваком другом смислу мора да припада балканским народима, зато балкански народи мораjу да одлучуjу како ће живети на Балкану, да покажу да jе наша близина наша предност, наша врлина, никако наша мана", поручио jе.

Историјски час на свечаности код Штипа одржао је председник Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији, Бора Ристић.
Градоначелник Штипа Захаријев је истакао да у служби добрих односа два народа „били смо дужни да подигнемо ово обележје, како би потомци погинулих војника знали за то да би могли да дођу на место где су страдали њихови преци".

На спомен плочи, откривеној у кругу метеоролошке станице подигнуте на месту некадашње спомен костурнице, на македонском и српском језику је уписано: „На овом месту 1928. године изграђена је Спомен костурница у којој су смештени посмртни остаци 6000 погинулих српских ратника у Брегалничкој бици. Међутим, 1941. године бугарски фашисти су уништили Спомен костурницу. Нека ова плоча подсећа на све жртве из Другог балканског рата."

На Брегалници, у Другом балканском рату, вођена је највећа битка између српске и бугарске војске - од 30. јуна до 9. јула 1913. године. На српској страни су губици били око 16.200 војника, а на бугарској више од 25.000 погинулих.

Спомен капела са костурницом Каленица код Штипа подигнута је као меморијални споменик где је сахрањено око 6000 погинулих српских војника у боју на Брегалници, Овчену, Језеву, Калиманском пољу и Рајчином брду... током Другог балканског рата 1913. године. Капела са костурницом била је изграђена по пројекту Ивана Мештровића са фрескописом Крсте Хегедушића.

Вулин је после церемоније код Штипа, у име Владе Србије, положио венац и у спомен костурници Доње Карасларе код Велеса. У костурници су посмртни остаци више од 1800 српских воjника страдалих у Првом светском рату, од 1917. до 1918. године. Поред погинулих ратника у капели је сахрањено и више од хиљаду умрлих војника из Тимочке крајине, који су, 1913. године, страдали од последице колере, после Кумановске битке.

Војнички меморијали у Македонији

У Балканским и Првом светском рату, на подручју данашње Републике Македоније, према подацима Српске академије наука и уметности, погинуло је или умрло више од 70.000 српских ратника.

Њихове кости после Великог рата само делимично су ексхумиране и сложене у десетак костурница - у спомен храму Св. Архангела Михаила у скопском насељу Аутокоманда, у Удову на југу земље,, у Кривој Паланци на истоку, на Зебрњаку код Куманова, Кајмакчалану, Доњем Караслару, селу Манастирец код Македонског брода на западу, у Прилепу, Студенчишту у Охриду, на војничким гробљима у Битољу, потом у околини на подручју Мариова, дуж протезања линије Солунског фронта у долини реке Црне, у селима Скочивир, Жвојно, Добрвени, Бач, Старавина...