18. август 2018.

Једна од највећих манифестација од научног и културног значаја како за нашу земљу тако и за цео славистички свет је предстојећи Шеснаести међународни конгрес слависта у Београду, који почиње у понедељак и траје до 27. августа, и који се после 70 година одржава у Србији.

Реч је о најзначајнијој и бројчано највећој научној манифестацији посвећеној словенским језицима, књижевностима и културама икада одржаној у нашој земљи, а учешће је потврдило близу 1.000 учесника из 43 земље у којима се негује славистика.

Србија је у историји славистике имала прилику да организује Међународни конгрес слависта 1939. године, када је академик Александар Белић, тадашњи председник САНУ, успешно спровео припреме за одржавање тада трећег Конгреса слависта у Београду, међутим, због избијања Другог светског рата, конгрес није одржан, пише београдски Данас.

– Спремамо се да урадимо омаж Александру Белићу али и свим угледницима српске славистике – истакао је Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта и један од организатора конгреса.

– У питању је велика научна смотра која обухвата све елементе славистике као науке – језик, књижевност, културу, фолклор… – истакао је Сувајџић. Он је рекао и то да Комитет окупља светску елиту када је реч о славистици, као и да, поред неговања традиције, оваква манифестација показује где се по овом питању тренутно налазимо.

– Повезујемо се са светом, и што се снажније повезујемо то ћемо боље неговати сопствени идентитет и сопствене научне дисциплине – указао је он додавши да је високи покровитељ Конгреса председник Александар Вучић, кога очекују на отварању конгреса.

Организатори Шеснаестог међународног конгрес слависта су Филолошки факултет Универзитета у Београду и Српска академија науке и уметности. Иако се на Филолошком факултету изучавају 34 стране филологије, што подразумева језик културу и књижевност земаља из читавог света, акценат је на србистици.

– На нашем факултету се пре свега темељно изучавају србистичке дисциплине односно српски језик, књижевност, и култура. Овим конгресом проширујемо обухват србистике на остале словенске језике и културе, славистику као научну дисциплину. Окупљањем слависта од Јапана до Азербејџана, читаве Азије, па све до европских славистичких центара и свих важнијих славистичких центара САД-а обезбедили смо једнонедељни живи дијалог између научника – истакла је деканица Филолошког факултета Љиљана Мркић.

Вељко Брборић, председник организационог одбора Међународног комитета слависта, најавио је у Библиотеци града Београда изложбу свих књига које су 43 земље објавиле у претходном периоду, а процењује се да је у питању број око 2.500 наслова и да су у питању најзначајнија имена светске славистике.

Иначе, на заседању Међународног комитета слависта у Прагу 2015. године усвојене су специјалне теме Конгреса а то су: Двеста година Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици, Александар Белић у историји славистике, 1918. година и развој словенских језика и књижевности и њиховог проучавања.