Постигнут је претходно споразум представника новообразоване СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву којим је предвиђено повлачењу ЈНА са простора Босне и Херцеговине, што је требало да буде окончано 19. маја 1992. године. Приликом повлачења из Тузле, у колони се налазило приближно 600 људи, војника ЈНА, њихових претпостављених, цивилних лица, са око 200 возила. На раскрсници Брчанска Малта, куда је колона у повлачењу пролазила, припадници локалне муслиманске Територијалне одбране, полиције, формација „Патриотске лиге” изненада су напали.

Договор команданта касарне пуковника Милета Дубајића и властодржаца у Тузли, подразумевао је извлачење војске с почетком у 15:00. Одређена је притом прецизна рута повлачења кроз град. Појавио се међутим спор, пошто је тражено да део наоружња војска остави. Условљавање је, изгледа, било начин да се договор преиначи како би се одлазак колоне ЈНА одложио.

Паралелно је припремљена заседа. Евакуација је тако коначно усаглашена на 19.00. Напад се догодио пошто је последња трећина колоне, која се кретала од Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска Малта. Ватра је отворена из околних зграда, односно заклона, како стрељачким наоружањем тако и „зољама” уз употребу запаљивих средстава. Дуж раније одређене руте проласка колоне ЈНА, биле су постављене мине, препреке.

Претходно распоређени снајперисти прво су убијали возаче војних возила, како би зауставили и блокирали колону. Возила су потом систематски паљена. Пуцано је чак и са зграде болнице. Први напад је трајао приближно пола сата. Пошто је колона блокирана, запаљена и разбијена, уследило је појединачно убијање рањених, односно преживелих. Током те ноћи, тела жртава су пребачена на градску депонију, затим булдожером затрпана.

Посебну димензију трагедији у Тузли тог 15. маја 1992, донела је чињеница да је пролазак колоне, укључујући напад на њу, преносила директно локална телевизија ФС-3. Снимци су сачувани, макар део њих. Није усаглашено колико је жртава било. У нападу су убијена 54 припадника ЈНА, 78 их је рањено.

Заробљена су 44 припадника ЈНА, од којих су петорица убијена потом, а многи злостављани. Према наводима оптужнице у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила. Било је такође навода да је жртава више. У Бијељини постоји спомен костурница у којој су сахрањени посмртни остаци 29 лица. Судбина бројних страдалих међутим остала је нејасна, посмртни остаци нису пронађени, преноси Танјуг.