У јеку Другог светског рата, као део напора ослободилачке борбе, настаје новинска агенција Танјуг - Телеграфска агенција Нова Југославија, а пресудну улогу у њеном настанку имао је Моша Пијаде. Осим Владислава Рибникара, првог директора агенције, редакцију су на самом почетку чинили Лепа и Моша Пијаде, Олга Нинчић Хумо, Јара Рибникар. Убро им се придружују Милан Гаврић и Махмуд Коњхоџић.
Од тада до данас, Танјуг је био и остао синоним јавног информисања и највернији савезник, инкубатор информација, свих медија у земљи, региону, свету. Тачно, брзо, проверено, истинито - речи су које од оснивања до данашњег дана представљају мото којим се сваки члан ове велике редакције руководи у свом раду. Танјуг је извор приближно 60 одсто информација које користе и преносе медији у нашој земљи.
Главна и одговорна уредница Танјуга Јована Јоксимовић истиче да је мисија Танјуга до данас остала иста - да отвара врата информацијама, обезбеди проток информација и знања, и потпуно и правовремено информисање.
- Наша мисија остаје увек иста, а то је да се верно држимо основних постулата наше професије – да будемо брзи, тачни и да одмах преносимо вести. То је принцип по којем радимо. Важно је дати информацију, а не описивати је и тумачити, и зато ће Танјуг ту могућност увек пружати јавности. Треба веровати вестима, а не мишљењима, јер је свако мишљење у суштини лажна вест. Велика је част и привилегија, али и велика одговорност, држати Танјуг на том, исправном курсу, и то ћемо чинити и надаље, бескомпромисно – истакла је Јована Јоксимовић.
Мењала су се времена, тегхнологија је напредовала, као и начин на који се информације конзумирају и преносе, те је 14. јуна 2021. године почела да ради и телевизија Танјуг, из најмодернијег студија и са најновијим њуз системом. Прошле године агенција је јавности представила и нови, редизајнирани сајт.
Новинска агенција Танјуг дневно емитује више од 350 вести, уз фото и видео извештаје, захваљујући присуству својих новинара, репортера и дописника на свим најзначајнијим догађајима у земљи и свету.
Танјуг је од пре две године поново и члан Тхе Еуропеан Аллианце оф Неwс Агенциес (ЕАНА) - асоцијације националних новинских агенција Европе, чији је 1956. године био и један од оснивача.
У Бриселу, 2022. године, свечано је отворена Европска редакција (Еуропеан Неwсроом - ЕНР). Танјуг је једна од 18 европских новинских агенција које су оформиле овај значајан пројекат са циљем да непристрасно и независно информишу јавност о најважнијим европским темама.
О Танјугу кроз историју
Апсолутни узор у раду Танјуга био је британски Ројтерс, и ова веома жива новинска агенција временом је стекла међународни углед који је до данас сачувала и учврстила.
Танјуг је имао изузетну улогу у политици подршке деколонизацији и несврставања. Упамћено је Танјугово извештавање о хапшењу Имреа Нађа 1956, и последњима данима на власти Патриса Лумумбе, председника владе Конга 1960. Танјугове информације имале су глобални значај у време америчке инвазије у Заливу свиња на Куби 1961. године, као и приликом обарања Аљендеа, односно чилеанске Коалиције народног јединства 1973.
Прва вест о паду Сајгона, односно поразу САД у Вијетнаму,априла 1975. била је Танјугова, баш као и први извештаји у свету о америчком бомбардовању Триполија, односно Либије 1986, као и о рушења Чаушескуа у Румунији 1989.
Танјуг је током седамдесетих година прошлог века био иницијатор акције УНЕСКО-а о поступном обликовању новог информативног и комуникационионог глобалног система. Тако је започела широка помоћ низу новоослобођених земаља са циљем обликовања новинских агенција у тим земљама. Оснивање агенција у низу земаља Танјуг је сам помагао - агенције у Малију, Шри Ланки, Зимбабвеу, или агенција Сандиниста у Никарагви - плод су ангажовања Танјугових стручњака. Пружана је стручна, материјална, техничка, помоћ у образовању... Од седамдесетих, Танјуг координира пулом агенција несврстаних.
До 1993. Танјуг је имао 237 дописника у 22 земље Европе, у 15 азијских земаља, шест земаља Јужне Америке и 14 афричких земаља. Деценијама је био један од кључних извора информација из земаља Трећег света.
Међународни стручњаци, попут Гертруде Робинсон, су седамдесетих година прошлог века истицали да је Танјуг шеста или седма агенција света. Према речима Робинсонове, Танјуг је значајно допринео дебати и пракси о положају и даљем развоју медија односно новинских агенција у земљама у развоју, како се тада говорило. Још важније, управо је Танјуг најпресудније допренио измени смера информација глобално. Уместо дотадашњег усмеравања искључиво од севера, односно Запада према југу, као кориснику, ствар је постајала вишеслојнија. Тих деценија он је заправо био први медијски глас малих и нејаких који су тежили не само политичком, већ и економском ослобођењу.
Танјуг