О проблемима и безбедносним изазовима с којима се свакодневно суочавају српски повратници разговарано је прекјуче у Сарајеву, на састанку с њиховим представницима који су организовали српски министри у Савету министара БиХ. Са тог састанка упућен је позив надлежнима да ухапсе и процесуирају нападаче на Србе и њихову имовину, а затражена је и већа подршка федералних власти српским повратницима, који су, како је речено, најчешће незапослени и нису укључени у неки од пројеката који би им омогућио лагоднији живот и бољу будућност. Изражена је и спремност да се са нивоа заједничких институција конкретно помогне повратницима.
Министар финансија и трезора у Савету министара Срђан Амиџић позвао је све из ФБиХ који би „да хапсе по Републици Српској” да прово ухапсе вандале у Федерацији, где од девет напада на српске повратнике током ове године – у осам случајева нису идентификовани починиоци. Он каже да је поменути састанак деловао отрежњујуће јер се кроз приче српских повратника могло јасно сагледати како изгледа њихова свакодневица.
„Морамо наћи начин да им помогнемо, а пре свега лекција за све оне који живе у Српској јесте да сачувамо слободу коју имамо. У супротном, бојим се да ћемо доживети судбину која мени после овог састанка изгледа невесела”, навео је Амиџић у обраћању новинарима.
Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа, изразио је забринутост због уставне позиције српског народа унутар ФБиХ и у кантонима, рекавши да је реч о примени европских конвенција и свих осталих елемената који указују на чињеницу да српски народ није равноправан у другом ентитету.
„Наравно, постоје различити политички ставови и аргументације, али ако српско дете не може да учи српски језик и историју и у Гламочу, Грахову и Дрвару (општине у ФБиХ), онда то говори о драматичним проблемима и односа политика према тим питањима”, рекао је Кошарац.
Председавајући Општинског већа Петровац и директор Центра за подршку повратницима Немања Давидовић однос надлежних у ФБиХ према нападима на српске повратнике и њихову спорост у откривању починилаца разуме као подстицање насиља.
„Нажалост, дешавају се напади и на Хрвате и Бошњаке у Републици Српској, с том разликом што починиоци у Српској, у 90 одсто случајева, буду пронађени након неколико часова и предати у надлежност тужилаштва или прекршајно санкционисани”, каже Давидовић.
Севлид Хуртић, министар за људска права и избеглице у Савету министара, који је био на састанку у Сарајеву, сматра да су напади на повратнике, без обзира на њихову националност, један од већих проблема у БиХ. Требало би га, каже он, решавати на начин да ресорно министарство припреми „неки закон или уредбу која би малтретирање или крађу од повратника третирала као кривично дело које би се кажњавало вишом казном”.
Политика