17. новембар 2917.

Надија Реброња је песникиња, есејисткиња и критичарка из Новог Пазара. На новопазарском Универзитету предаје књижевност. Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду са радом на тему Религијски подтекст романа ,,Дервиш и смрт" Меше Селимовића, а докторирала на истом факултету са радом Романи Ћамила Сијарића између традиционалног и модерног.

Њена научна интересовања усмерена су ка савременој књижевности јужнословенских народа у компаративном контексту (где као компаративна поља пре свега узима оријенталне књижевности, шпанске и хиспаноамеричке књижевности), компаративној балканологији, имагологији. Објавила је преко педесет научних радова у којима се, сем набројаних области, бавила и књижевношћу за децу. Објавила је научну монографију Дервиш или човек, живот и смрт. Религијски подтекст романа ,,Дервиш и смрт'' Меше Селимовића (Службени гласник, Београд, 2010). Добитница је награде Вук Караџић за најбољи есеј.

Ауторка је и три вишеструко награђиване књиге поезије, а њена поезија је заступљена у многим антологијама и превођена на десетак страних језика, мећу којима на енглески, шпански, француски, турски, персијски, македонски и словеначки језик. Као стипендисткиња се усавршавала на Универзитету у Бечу (2009) и Универзитету у Гранади (2010-2011). Говори енглески, шпански и турски, служи се руским и познаје арапски језик.

Пише поезију, књижевну критику, есеје, бави се превођењем поезије. Добитница је више награда на фестивалима младих аутора за поезију и књижевну критику на простору бивше Југославије (Аладин Лукач, Ратковићеве вечери поезије, Фестивал поезије младих у Врбасу, Слово са Лима, Понтес).

Објављене књиге: Плес морима (поезија, НБ Доситеј Обрадовић, Нови Пазар, 2008), Дервиш или човек, живот и смрт. Религијски подтекст романа Дервиш и смрт Меше Селимовића (књижевно-критичка студија, Службени гласник, Београд, 2010), Алфа, Алеф, Елиф (избор из поезије на шпанском језику, Алеа Бланца, Гранада, Шпанија 2011), Фламенко утопија, поезија, Повеља, Краљево, 2014.

По поезији из њене књиге Плес морима у преводу на италијански, 2016. године направљено је осам композиција на конзерваторијуму Николо Пицини у Барију, које су представљене на неколико концерата у Италији, Данској и САД.

Воли поезију седамдесетих, песнике и песникиње као што су Никола Маџиров, Ана Ристовић, Асмир Кујовић и Татјана Громача.

ПУТ, У КРУГ

7А.

нешто сам изгубила
можда кључеве
можда рукавицу
ону лијеву
и шта ће ми топлота
само на десној руци
нешто сам изгубила
можда сам изгубила мора
а гдје се траже мора
и мора је увијек премало
нешто сам изгубила
можда куће
нечије туђе куће
а шта ћу ја у туђим кућама
и туђе су куће увијек премале
нешто сам изгубила
нечега је увијек премало
а не сјећам се шта
и како онда да га нађем

приредио Дејан Силјановски