Предавање о тишини професора Павловића посвећеног обележавању тужне 80. годишњице масакра извршеног у октобру 1941. године у Крагујевцу.

Музеј жртава геноцида приређује прес-пројекцију документарно-играног филма под насловом ,,Србија већа од страха : Предавање о тишини професора Павловићаʼ ʼкоја ће бити одржана у уторак 19. октобра 2021. Године са почетком у 12 часова у сали бр. 6 Комбанк дворане у Београду.

Овај драгоцени и јединствени документарно-играни филм настао је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне 80. годишњице крагујевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге уз саучествовање српских квислинга Љотићеваца.

Получасовни документарно-играни филм,,Србија већа од страха: Предавање о тишини професора Павловићаʼʼосветљава судбине жртава страдалих у масакру почињеном октобарских дана1941. године у Крагујевцу и околним селима.

Кроз ликове професора и директора крагујевачке гимназије, немачког официра, мајке чије је дете стрељано и дечака сведока стрељања гледаоци ће моћи да се упознају са историографским чињеницама о крагујевачкој трагедији и датим путем обогате и објективизују своја знања и сачувају од заборава жртве ратних злочина почињених током Другог светског рата.

Документарно-играни филм сниман је  на аутентичним локацијама где се злочин догодио и где се данас налази Спомен-парк ,,Крагујевачки октобарʼʼ.

Реализацију овог документарног филма у потпуности је подржао ,,Телеком Србијаʼʼ

Радио телевизија Србије ће премијерно приказати филм 21. октобра,односно насам дан тужне 80. годишњице овог масовног ратног злочина.

Редитељфилма је Ивица Видановић.

Стручни консултант је био историчар Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида.

Директор фотографијеје Братислав Стевановић. Монтажер је Милан Радић, а организаторка Милица Николић. Сниматељзвука је Белка, док су расветљивачи били Горан Николић и Момир Димитријевић. Пратилац камере је био Стефан Бранковић, док је за обраду звука био задужен Дејан Кошанин.

У филму наступају драмски уметници Јелица Ковачевић, Ненад Маричић, Радомир Николић и Страхиња Берић. Статисти су били Горан Мацузић, Страхиња Симовић, Димитрије Арсенијевић, Филип Филиповић и НиколаТомић.

Наратор је била драмска уметница БиљанаЂуровић.

https://www.youtube.com/watch?v=hEKiWsuhgjI

Музеј жртава геноцида захваљује,,Филмскимновостимаʼʼ, Спомен-парку ,,Крагујевачкиоктобарʼʼ, РадиотелевизијиСрбије, ВладимируТомчићу,Маријани Станковић, Јовани Кесић, Александри Мишић и Николи Говедарици на подршци пруженој током реализације овог остварења.

Продукција филма: Музеј жртава геноцида у сарадњи са BOKEH.BG & Cinnamon Films.

Објављено измењено и допуњено издање књиге ,,Име и бројʼʼ Станише Бркића посвећене обележавању тужне 80. годишњице масакра извршеног у октобру 1941. године у Крагујевцу

Музеј жртава геноцида саопштава да је након што је претходне недеље из штампе изашло треће, измењено и допуњено, издање капиталне научне студије историчарке Силвије Крејаковић под насловом ,,Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941ʼʼ, објављена прворазредно драгоцена измењена и допуњена научна студија Станише Бркића под насловом ,,Име и бројʼʼ.

Ова драгоцена и јединствена научна студија објављена је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне 80. годишњице крагујевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге уз саучествовање српских квислинга Љотићеваца.

Научна студија Станише Бркића садржи до сада најцеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Републике Србије током свеукупног трајања Другог светског рата.

Она је, истовремено, истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно сећају невиних крагујевачких страдалника.

У завршним редовима свог уистину животног научног дела Станиша Бркић је записао:

После осамнаест година рада на пословима истраживања стрељања могу да закључим да је дилема о броју стрељаних наметнута, али да је тотално бесмислена. Зар може да постоји неко ко ће рећи да је мали злочин убити на правди Бога, на пример, 2800 људи? Нису у питању бројеви, па је онда један број већи или мањи од другог. У питању су људи, а њих је неко родио, одгајао, некога су они родили, некоме су се они радовали и неко се њима радовао. Па зар још некоме може бити важан број, осим да бисмо тачно знали именом и презименом, за сваког од њих. Да никог не заборавимо. А могло се и може нам се и то десити.

Дуго је у Крагујевцу био важан број, не да бисмо знали, већ из неког другог разлога, а гурањем ових несрећних људи у тај велики број губио се њихов идентитет. Дуго је помињање имена и презимена било и непожељно јер се помоћу имена није могло стићи до тог броја. Због тога, више од тридесет година после Државне комисије, нико се у Крагујевцу није озбиљно бавио истраживањем и прикупљањем података о стрељањима. Били смо на прагу да те људе још једном, и дефинитивно, убијемо одузимајући им име и личност и претварајући их у број. На срећу, то се у Крагујевцу није догодило.

Ово прворазредно драгоцено научно дело објављено је као други наслов у новоуспостављеној едицији Музеја жртава геноцида под називом Sine ira et studio (лат. – Без гнева и пристрасности) у оквиру које ће бити објављивана најзначајнија научна дела изворно настала на српском језику.

Извршни уредник издавачке делатности Музеја жртава геноцида је историчарка Александра Мишић,

Аутор идејног решење корица књиге је наш истакнути графичар др ум Никола Радосављевић.