20. јануар 2018.
Како би читаоцима скренула пажњу на та дела издавачка кућа Порталибрис реиздала је драме Ђуре Јакшића (Јелисавета кнегиња црногорска и Станоје Главаш) и драме Лазе Костића(Женидба Максима Црнојевића и Пера Сегединац).
Љубитељи снажне и осећајне поезије свакако воле да уживају у песмама Ђуре Јакшића и Лазе Костића, али често не знају да су обојица наших талентованих романтичарских поета писали и драме у стиху. Занимљиво је да су у њима присутне историјске теме, али и велике животне дилеме, снажне емоције. Највећа њихова вредност је у томе што имају све одлике врхунске поезије и написане су у стиху, као што је случај и са делима највећих драмских писаца почев од Шекспира, Корнеја,Расина. Захваљујући Јакшићевом и Костићевом драмском опусу стојимо раме уз раме са највећим и највреднијим националним књижевностима на свету…
Важан део Јакшићевог опуса чине његове романтичарске драме у стиху, у којима од историјских личности ствара снажне књижевне јунаке несрећне због љубави или зле судбине. Користећи елементе усмене народне традиције, доследно спроводи своју препознатљиву поетику неизвесности, атмосферу мрачне стрепње и слутње.
Јелисавета, кнегиња црногорска је драма о човековој растрзаности између дужности и срасти, личне среће и интереса заједнице, док драма Станоје Главаш приказује историјску личност, јунака из Првог српског устанка, који своје идеале и тежње суочава са изазовима стварности.
Костићева драма Максим Црнојевић има пет чинова и написан је у десетерачком стиху. Посматрано са становишта периодизације историје књижевности припада периоду романтизма. Основни заплет драме Костић је преузео из усмене песме Женидба Максима Црнојевића. Осим утицаја народне епске поезије у драми се осећа утицај Шекспирових и Шилерових комада као и утицај античког наслеђа.
Максим Црнојевић спада у највеће трагедије српске књижевности деветнаестог века.
Пера Сегединац је трагедија из српске историје у пет чинова. Вероватно је најбоље драмско дело Лазе Костића и говори о вођи српских устаника у Аустрији. Драма Пера Сегединац први пут је одиграна 1882, изазвала је снажну реакцију, а због свог антиаустријског става, одмах је била забрањена.
Ове се Јакшићеве и Костићеве драме неретко налазе на домаћим репертоарима али њихово читање представља посебан доживљај.
Д.С.
