23. јануар 2011.

У јеку, можда најинтензивнијих етапа технолошке револуције на почетку овог века, када се Интернетом и социјалним мрежама „пуца" на сва поља савремене комуникације, они „конзервативнији", који ипак, не могу без „својих" новина, у Македонији су ускраћени за то задовољство. Сведоци смо, на пример, да се у последње време дневни лист „Политика" на кисоцима у Скопљу и Куманову, дистрибуира са - даном закашњења?

Право на истину због таквог односа, читалац може, али и не мора да добије. Остаје да бира. Од онога што му се нуди, као информација изван „он лајн" варијанте, што онда дође да касни два дана, или да мења навике и, ако има услова, почне да чита „новине" на тај савремени начин.

У трагању за истином зашто Политика касни или је уопште више и нема у продајуи на косицима, неки су разлоге за дозирано достављање „својих новина" тражили чак и Амбасади Србије у Скопљу?

А, на „извору", у „Политици" у Београду имају објашњење које, може, а и не мора тако да се опише. Открива се нешто што се углавном знало и раније, приликом неких сличних искустава од пре пар година. Елем, у том објашњењу стоји да је Медија принт Македонија (МПМ) медијска кућа из Скопља, која припада Вац-у, од маја лане преузела дистрибуцију свих Политикиних издања у Македонији.

У последње време, међутим, кажу, проблеми благовремене доставе су учестали јер транспорт штампе из Београда - „касни у Скопље". Уз захтев за стрпљење, обећава се да ће у наредном периоду настојати да се проблеми благовремене дистрибуције штампе у Македоији - реше.

Ко све у овом послу налази пословну рачуницу, зараду и профит за којим, данас разумљиво, принудно сви грчевито јуре, тешко је сазнати и сагледати „шему" у партнерским релацијама силних фирми. Од издавача Политике у власништву Вац-а, преко неке Футуре, па до МПМ, такође у власнитву Вац-а...

Оно што обичном читаоцу постаје јасно јесте основна чињеница да ту постоји неки озбиљан „фелер". Јер, како објаснити чињеницу да у Скопље не касни остала штампа, такође допремљена из Београда? Како је та штампа, укључујући и Политику, у Скопље долазила на време, без закашњења дистрибуирана на киоске чак и у време НАТО бомбардовања Србије. Транспорт штампе из Београда те тешке 1999. под бомбама „западних партнера", знано је, није имао „оправданих кашњења". Како је могуће да у савременим околностима, сада као нормалан разлог некакавог „оправдања" у тој кући наводе закашњења у транспорту?

Уз та невесела репризирана искуства са Политиком и „правом на своје новине", некако се, по ко зна који пут, намеће и питање - колико у овим, кажу, демократским околностима савремених комуникација, објективно имамо од тих информација које се нуде. Или, ко, зашто и како одређује дозу тих инфомрација? А, ако у „својим новинама", ионако дозиране информације, конкретно из Македоније, читалац добије са даном закашњења може ли се уопште више говорити о некаквим „правима" и савременим токовима.

Ту се поставља и питање да ли је само Интернет „убица" штампе, или у самим кућама нема правих оријентација, довољно жеље, умећа и снаге за одбрану новина.

Из угла обичног читаоца у Македонији, на пример, годинама уназад, на жалост, очигледно је да и те дозиране информације протичу у београдским медијима тек задовољењем некакве форме „крпежом", често непрецизним па и нетачним вестима „из региона".

Познато је да су београдске редакције, практично, запустиле Македонију. Погашена су и испродавана дописништва. Проћердана продајна мрежа...Сада се на савременим и „економски оправданим" основама ангажују сарадници и партнери и у сфери информисања и дистрибуције „производа".

Какав је плод такве оријентације види се по квалитету, усмерености објављених информација, али и по продаји штампе београдских кућа у Македонији, боље рећи у Куманову и Скопљу. Тиражи су такви какву су не само зато што су се проименили услови и околности пословања. Ниподаштавајући однос према тржишту и читаоцима у Македонији доноси тај бумеранг. Илустрација је и поражавајућа пракса да се у 21. веку, продаје Политика, дневни лист, са даном закашњења, као у нека давна времена, када се од Београда до Скопља путовало знатно дуже, али су, свеједно, новине ипак истог дана биле ту.

Изгледа, на жалост, да то више никога озбиљно и не занима. А читаоцима штампе из Србије, остаје да бирају. Да читају то што им се нуди када им се нуди, или да се, наравно, под условима да то могу и имају, приклоне онима који се увелико већ држе Интернета и уз јутарњу кафицу „листају" своје новине и дозиране „он лајн" информације. М.М.