Присутнима су представљане и песничке књиге Верољуба Вукашиновића – Жалац (Змајева награда Матице српске) и Петрове вериге (награда Одзиви Филипу Вишњићу Орашац).

- Вечерас сте у прилици да се упознате са богатом издавачком делатношћу Народне библиотеке „Јефимија“ у Трстенику, као и са културно-историјским садржајима трстеничког краја, укључујући и културно-духовну манифестацију „Јефимијини дани“. Библиотека нам на поклон уручује и књиге и публикације нашим читаоцима у СПОНИ, рекао је у поздравном излагању Милутин Станчић, указавши да смо "почаствовани овом изложбом и увидом у рад ове знамените библиотеке, и што ћемо се надахнути песмама Верољуба Вукашиновића".

- Хвала вам што сте дошли, радо смо се одазвали позиву. Трстеник је варош у долини Западне Мораве на средини већих градова Краљева и Крушевца надомак манастира Љубостиња, град има 13.480 становника, и две важне манифестације. Једна песничка посвећена поезији - Јефимијини дани која траје недељу дана, песничка манифестација где се додељује Јефимијин вез - повеља, а друга је посвећена прози и траје 40 година. И још један важан јубилеј да ови сусрети и изложба је вама овде на увид и зборници који прате изложбу. Прве недеље новембра се одражава манифестација, два дана портрет неког писца, а другог дана окургли сто и теме које се обрађују, напомињем да је 70 година постојања библиотеке, рекла је Јелена Думановић из дечијег одељења Библиотеке „Јефимија“ из Трстеника.

Верољув Вукашиновић, захвалим драго нам је што смо овде рафдосат је што смо записе предд у трстенику, везама књижевних линија, препорука горан максимовић, и зато смо вечерас овде. Наша књ манифес или сусретом временом се развили најуг кул манифес прозном стваралаштву, има 100 ина манифес песничких али прозних је мало, у врасњу, сомбору, а трстеник не додељује награду али орг књ портрет значајног српског писца, трема важна за српоску призу, у вези са делом писца, и овде видите на паноима и које су те теме разматране и критичари, и то је заиста врх сав с књ друге половине 20 века и прве половине 21. века.

Немамо догматски приступ, зовемо и реалисте и попсмодернисте.

Антологија у опвој књизи уврстимо по једну проичу или део романа који не пишу причу, књ портрет којни су прошчи кроз трстеник.

Остављамо спони два примерка из Анбтологије врх срспке прозе, приче различитих руку На округлим столовима – чији су садржаји објављени у зборницима – осветљене су различите теме, од књижевнотеоријских, као што је, рецимо, питање фрагмента у српској прози, преко разматрања различитих књижевних жанрова, на пример: кратка проза, мемоаристика, српска поетска проза, есејистичка проза, романсирана биографија, савремена приповетка и нове тенденције, о критици данас и др, до проучавања узајамних веза књижевности са медијима, драматизације књижевних дела, осветавања песника као приповедача, док су се неки округли столови бавили ширим тематским областима, као што су: тема рата у савременој српској прози, однос писца и завичаја, страност и лик странца, језик као тема прозе, село у савременој прози, при чему посебно ваља нагласити округле столове посвећене књижевности Срба у Хрватској и делима српских прозаиста ван матице, којима се ишло ка интегралној геопоетичкој слици савремене српске књижевности. Занимљиви су и тематски бројеви посвећени поетикама неких писаца, на пример, Иве Андрића, Данила Киша, Милорада Павића, Драгослава Михаиловића, Миодрага Булатовића. Разматрана су и питања периодизације српске књижевности, антологијски избори српске приповедне прозе, проза и народна култура, стилистика савремене српске прозе, итд. Неки од тематских бројева били су посвећени и питањима савремене критике и портретима значајних књижевних критичара: Љубише Јеремића, Мирослава Егерића, Милоша Петровића, Миодрага Радовића...

И вама што сте испоштовали изложбу, предтсваила је биографске податке о вукашиновићу, добио две награде змаејеву, одзиви филипу вишњићу.

Јако значајно што ви радите овде шти се трудите и ви као публика што препознајете и пратите ово и први пут сам у макеоднији и велика ми је част и зад врата библ је отоврена и за нову сарадњу.

Шумски буквар поиклонио василија из тсреника мајка, сусрели се са весном бићанин велкова члан библиотеке.

За сваку слово по једна песма Вук.

Из књиге Жалац прочитао је посвету

П ОС РН УЋ Е

 Гле дам – уми ру ста ре ку ће,

 р а сп ук л и з ид ов и, к р ов ов и.

 Скљо ка ног пло та тру ло пру ће,

 од се те бр да и до ло ви.

 Ста ри це, стар ци, чав ке, вра не,

 и то је Ср би ја, иза лу га.

 И пу сте њи ве, нео ра не,

и та се љач ка, те шка ту га.

 Да ни сам по сут оним пра хом

 са Стра жи ло ва, из ви си на,

 не знам куд бих са овим стра хом,

 тим цр ним да хом ру ше ви на.

 Јер гле дам оно што још је сам,

 кроз око оца по глед си на,

а не знам ви ше ко сам, где сам,

 сав сам од кућ них раз ва ли на.

 За ла зи сун це, зра ци тр ну,

 кроз пред ве чер је ра сту се не.

 Лов ци га ђа ју мла ду ср ну

 а по га ђа ју са мо ме не

ОНО ШТО ОПСТАЈЕ

Оно што опстаје

Су Ријечи

Ријечи које нисмо

Изрекли

Исплакали

Изјаукали

Жежене ријечи

Живе у књигама

Које нисмо

Написали