08. март 2015.

У другу недељу Великог поста слави се спомен светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста.

Путујемо поново кроз ону посну тугу нашег наговештаја пролећа, буђења природе. На тај нас пут „пресецају" повремена празнична богослужења недељних служби коју посебно обасјава Литургија Светог Василија Великог. Тако је и ове недеље.

Али и следеће недеље поново ћемо бити очарани дубином тих литургијских речи у богослужењу - саборних молитви који довољно нахрањују сва чула човекова, јер је у њима садржано све. И само са њима можемо корачати исправно до следеће седмице...

Тако нам указује још МОЛИТВА ПРВОГ АНТИФОНА:
ГОСПОДЕ Боже наш, твоја је моћ недосежна и слава несхватљива, милост неизмерна и човекољубље неисказано, Ти Сам, Владико, по своме милосрђу, погледај на нас и на овај свети храм, и покажи на нама и на овима који се с нама моле, твоју богату милост и доброту.

Али, авај мени, колико ли је само људи лишено ове дубине, због разних других литургијских пракси у Црквама, где се строго води рачуна о канонина, „чувању светог предања", о затвореним или полузатвореним завесима, Дверима, певници. Новим одредбама Где се на разним начинима кроје појање, где се на различитим начинима скреће пажња да је појање тихо, дуже, дуже од дужег...негде је и то веоам лепо, нема сумње, „под конац" што би се рекло, али, сва суштина ове Литургије остаје заиста непозната већини људи. И док хармонија реда обасјава све и сја, речи које је овај велики отац Цркве написао остају само за свештеника иако је сва њихова садржина САБОРНА.

Како другачиоје превести и описати молитву ТРЕЋЕГ АНТИФОНА:
Ти си нам даровао ове заједничке и сагласне молитве; Ти си и двојици или тројици, који се сложе у име твоје, обећао дати оно за што се узмоле; Ти Сам и сада испуни на корист молбе слугу твојих, дајући нам у садањем веку познање истине твоје, а у будућем дарујући нам живот вечни.

Чак и део клира унутар Цркве или део појаца -богослова, равнодушно ће рећи и објаснити разлику између Златосустве и Василијеве Литругије само у речима као што и стоји у одређеним молитвеницима, да се одговри певају дуже, негде и по неколико пута, само да се молитве из олтара не чују...

Ли­тур­ги­ја је на­ме­ње­на це­лом Те­лу Цр­кве, пу­ном Са­бра­њу, свим Ње­ним кон­сти­ту­тив­ним еле­мен­ти­ма: кли­ру и ла­о­су, за пу­но, сло­ве­сно и ак­тив­но уче­ство­ва­ње. То се, на пр­вом ме­сту, да ви­де­ти из основ­не на­ме­не пре­во­да – уво­ђе­ња го­вор­ног је­зи­ка у ли­тур­гиј­ски жи­вот Цр­кве. Та­ко­ђе је то очи­глед­но по древ­ној ли­тур­гиј­ској прак­си, на све про­збе, мо­ли­тве и во­згла­се од­го­ва­ра на­род као це­ли­на са­бра­ња а не би­ло ка­ква спе­ци­ја­ли­зо­ва­на или из­дво­је­на гру­па или по­је­ди­нац:

Такоће певница и народ запевати: Достојно је и праведно: благодарити Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој. Негде и по неколико пута како смо навели, а Свештеник чита у себи или наглас:
МОЛИТВУ УЗНОШЕЊА
Ти који јеси, Владико, Господе Боже Оче, Сведржитељу, Обожавани, ваистину је достојно, праведно и долично величанству Светиње твоје: Тебе хвалити, Тебе певати, Тебе благосиљати, Теби се клањати, Теби благодарити, Тебе славити Јединог истински постојећег Бога, и срцем скрушеним и духом смиреним приносити Теби ово духовно богослужење наше; јер си нам Ти даровао познање Истине твоје. И ко је способан исказати моћи твоје, објавити све хвале твоје, изнети сва чудеса твоја, учињена у сва времена? Владару свих и свега, Господе неба и земље, и све твари, видљиве и невидљиве, Ти седиш на престолу славе и надгледаш бездане, Беспочетни, Невидљиви, Непостижни, Неограничени, Непроменљиви, Оче Господа нашега Исуса Христа, великога Бога и Спаса, наде наше, Који је Слика Твоје доброте, Печат истоветни, Који показује у себи Тебе Оца, Логос живи, Бог истинити, предвечна Премудрост, Живот, Освећење, Сила, Светлост истинита, којим се јави Дух Свети, Дух Истине, Дар усиновљења, Залог будућег наслеђа, Првина вечних добара, животворна Сила, Извор освећења; којим укрепљавана сва творевина словесна и умна служи Теби и узноси Ти вечни славопој, пошто све и сва служи Теби. Јер Тебе хвале Анђели, Арханђели, Престоли, Господства, Начала, Власти, Силе, и многооки Херувими...

А ритам живота, одређује своја правила и своје понашање. Има још ту посебних начина звоњења црквених звона, па и звончића у олтару, онамо где их има. У нас тога одавно - нема. Некоме је тако довољно та врста посне климе – у којој је човеков напор био лакши, па за ове праске много и не маре. А и како ће, кад ову дубину речи можда нису ни чули – никада! Како ће онда разликовати ову Василијеву Литургију од уобичајене Златоустове? За неке вернике је иста пракса недељно богослужење и Литургија Пређеосвећених дарова током „радне" недеље. Служба - само тако!

На самом крају ове Литургије после заамвоне молитве док народ пева Буди име Господње...свештеник одлази ка Предложењу са даровима и чита молитву:

Испуни се и изврши, колико је то у нашој моћи, тајна твога спасоносног домостроја, Христе Боже наш. Јер одржасмо спомен на твоју смрт, видесмо изображење васкрсења твога. Испунисмо се бескрајним животом твојим, насладисмо се твоје неисрпне сладости благолвосли да је се сви удостојимо и у будућем веку..благодаћу беспочетнога Оца Твога...

Милутин Станчић