01. фебруар 2015.

Ова се недеља зове "Недеља о митару и фарисеју". Уочи тога дана, на вечерњу у суботу, први пут се читају одељци из литургичке књиге Триод, намењене великопосним богослужењима. Они се додају уобичајеним химнама и молитвама недељне васкрне службе. У тим одељцима се обрађује још један важан вид покајања: смиреност, пише у својој књизи Велики пост Александар Шмеман.

Суштину пак наше обичности употпуњује Ђакон Ненад Илић својим натписом под насловом ВИДЕТИ СЕБЕ.

Тек што је прошао пост и тек што смо се пробили кроз гастрономску и осталу раскош јануарских празника закључно са Савинданом, а већ долазе и припремне седмице пред Велики пост: Недеља о царинику и фарисеју. Ове године тог дана се прослављају и Свети Макарије Египатски и Свети Марко Ефески.

Каква раскош! Све је ту и сви су ту. Једна од најважнијих поука из Јеванђеља којој нас учи скромни цариник, Свети Макарије - један од највећих пустињских отаца и мудраца, и Свети Марко - велики борац против уније, против релативизације Истине коју чува Православље.

Ако се нешто може назвати припремом за подвиге који нам следе онда је то овако згуснуто помињање скромности, подвига, храбрости и будности као вредности за сваког хришћанина. Ако већ почињу припреме - треба им озбиљно приступити. Пре свега тако што ће свако од нас пажљиво погледати самог себе, проценити своје поступке и мотивације, загледати се у дубине своје душе.

Христова прича о царинику и фарисеју из јеванђељског одломка који се чита на недељној Литургији учи нас скромности и неосуђивању других као условима да себе видимо на прави начин - како бисмо могли да радимо на себи, да заиста будемо бољи. "Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се". (Лука 18, 10-14)

Црква је прихватила и запамтила ову Христову поуку као једну од најважнијих. Кратка молитва доступна сваком, у сваком тренутку, а која истовремено служи монасима подвижницима као снажно духовно оружје гласи: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!" Притом "помилуј" нема првенствено правно значење - помиловање, него значи и милост, миловање, утеху - помазањем рана лековитим уљем. Свеједно, да бисмо остали блиски Богу - развијамо реалну свест о сопственим мањкавостима, слабостима, грешности. То не мора да буде поза. Довољно је да будемо искрени према себи, да се не штитимо нашим улогама, постигнућима, похвалама које добијамо од других. И тако ступамо на праг озбиљне духовне борбе.

Није лако бити хришћанин. Али радосно је. Ево, да бисмо се на то подсетили - следеће недеље се ни један дан не пости, закључује у шаљивом тону Ђакон Илић.