30. мај 2018.
Дводневни међународни научни скуп „А(тра)кција Ујевић: авангарда, ангажман и револуција у делу Тина Ујевића“ који се организује у сарадњи Института за књижевност и уметност из Београда и Одсјека за кроатистику Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, одржаће се у библиотеци Института за књижевност и уметност (Краља Милана 2) почев од четвртка 31. маја у 10.ч, преноси београдски Блиц.
На свечаном отварању скупа поздравну реч упутиће др Драган Хамовић, саветник министра за културу и информисање Републике Србије, др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност, као и др Марина Протрка Штимец, професор Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу.
Према речима организатора, предвиђено је учешће еминентних професора и истраживача са неких од најпрестижнијих светских катедри и међународних славистичких центара (САД, Немачка, Италија, Пољска, Бугарска, Хрватска).
Тин Ујевић (1891-1955), аутор који је пре нешто више од века почео да објављује прве текстове и својим деловањем обележио и српску и хрватску културу, песнички рад започео је у сенци великанâ, пре свега А. Г. Матоша, да би се потом развио у један од најсамосвојнијих ауторских гласова у међуратној књижевности.
Прошле године навршило се и стотину година откад је објављена "Свакидашња јадиковка" (1917), односно откад су се појавили први важнији Ујевићеви текстови.
- Циљ овог дводневног скупа јесте покретање критичког говора о Ујевићевом делу и наслеђу у књижевном, културном и друштвеном контексту, с посебним нагласком на досад недовољно проучене делове ауторовог опуса. Тиме у првом реду упућујемо на његово слабије истражено прозно дело (есеје, фељтоне, аутобиографске и дневничке записе, полемике, писма, критике итд.). Држимо да је истовремено, и с тим у вези, потребно ревидирати досадашње ставове о пишчевој песничкој поетици у целини – каже др Бојан Чолак, научни сарадник Института и један од организатора скупа.
Према његовим речима, међудржавна сарадња две институције у организацији овога скупа произилази из настојања да се књижевно дело Тина Ујевића интерпретира из перспективе блиских, али опет различитих филолошких традиција, те да се стваралаштво овога аутора културно и друштвено-историјски контекстуализује на простору на којем је настало и на којем траје. Тако ће нас, између осталог, занимати Ујевићево место и значај његовог стваралаштва у међуратним годинама на ширем југословенском културном простору, његова повезаност са истакнутим именима књижевног и културног поља, књижевницима и књижевним покретима, попут модернистичког и надреалистичког круга.
У целини гледано, Загреб, Београд и Сарајево, важне координате Ујевићевог литерарног, интелектуалног и политичког живота, могу послужити као савремене метафоре његове рецепције и представљати додатан корак у сагледавању интеркултурне размене на (пост)југословенском простору.