Теониној „Мајци”, седмом дугометражном играном филму у њеној досадашњој каријери (дебитовала је 2001. кратким филмом „Вета”), припала је част да ове године отвори паралелни венецијански такмичарски програм „Хоризонти”, у којем је и 2022. учествовала са „Најсрећнијим човеком на свету”. Филм „Мајка” је настао у белгијско-македонској копродукцији, македонски продуцент је, наравно, Теонина сестра глумица Лабина Митевска (породична продуцентска кућа „Сестре и брат Митевски”), која и овде игра улогу, док се као сценограф потписује њихов рођени брат Вук. Сценарио за ову лепу филмску причу написали су Гоце Смилевски, Теона и Сарајка Елма Татарагић, а њих две су већ успешно и награђивано сарађивале и у претхотним пројектима „Безимени дан” (2017), „Бог постоји, зове се Петрунија” и „Најсрећнији човек на свету”.

Са најновијим филмом Теона Стругар Митевска се и тематски и физички отиснула изван ових наших такозваних регионалних простора (уколико се изузме чињеница да је главна јунакиња рођена у Скопљу) и отишла све до далеке Индије. До Калкуте, у којој је током августа 1948. године Тереза, мати игуманија католичког манастира Лорето, нестрпљиво чекала писмо Папе Пије XII, којим би јој он коначно дозволио да напусти манастир и оснује свој дуго сањани и жељени нови ред – Мисионарке љубави, као одговор на позив који је добила од Бога. Погађате, реч је о сестри Терези која се бринула о сиромашнима, обилазила, лечила и хранила лепрозне и оболеле од туберкулозе, одшколовала генерације деце, а широм планете је постала и као канонизована заувек остала позната и призната као Мајка Тереза.

И не, није овде у питању животопис светице и нобеловке Мајке Терезе, од њеног рођења као Ањеза Гонџе Бојаџију у Скопљу 1910. године, тада у склопу Османског царства, па до њене смрти у Калкути 1997. Филмска прича Теоне Митевске фокусирана је на само седам ишчекујућих (чекање на папско писмо) и последњих манастирских Терезиних дана када све изгледа спремно, а она се суочава са дилемом која изазива њене амбиције и веру у важној прекретници у животу. И њен завет: „Не личном новцу, не никаквом власништву”. И све се то негде дубоко тиче и Терезиних познатих ставова о побачају (и контрацепцији). И управо ту Теона Митевска, позната по свом подржавајуће женском, чак феминистичком филмском (па и животном) ангажману проналази своје „поље деловања”.

Коментаришући ово своје најновије филмско дело Митевска за „Политику” каже:

– Требало ми је тачно 25 година да стигнем тамо где сам данас и снимим филм „Мајка”, који у потпуности представља мене и оно што желим да будем: смела, дрска и слободна. Како сам достигла своју слободу, нудим Терези и њену. Мајка Тереза је заиста била мајка, али милионима. Била је строга, сурова, дисциплинована, али мајчински настројена, изван нашег схватања.

Ауторка наглашава да су неки од дијалога у филму заправо директне транскрипције интервјуа које је својевремено водила са последњим живим сестрама и сведоцима Терезиног лика док је у Калкути снимала документарац „Тереза и ја”.

– Мајка Тереза је рођена у Скопљу као Албанка из Македоније и она је савршен пример мултиетничке разноликости моје земље и свеобухватног човечанства у њој. Она је и контроверзна личност, а њен став о побачају је камен спотицања на њеној путањи, нешто што је тешко разумети из данашње перспективе, барем за неке од нас, док га многи одобравају. Одабрали смо да испричамо њену причу пре него што је постала Мајка Тереза какву је данас познајемо – каже Теона, наглашавајући да је свој филмски лик монахиње представила готово као извршну директорку мултинационалне компаније, неумољиву и амбициозну.

Оно што филмска ауторка чини јесте да процењује Терезину светост по њеним делима, а не по њеним светим манирима.

– Славимо жене онаквима какве јесу, не само несебичне мученице или вечне жртве већ и као потпуно развијене ликове, као особе које могу имати и друге амбиције осим да постану нечије жене – каже Теона и додаје да „причање женске приче на мушки начин, или другим речима, одлучивање за устаљени и прихваћени модел нарације није оно што овај филм ради. ’Мајка’ је филм који подстиче на размишљање, нуди перспективу о светости, женствености и сестринству и, да, и о мајчинству”.

Лик игуманије Терезе у Теониној „Мајци” тумачи позната шведска глумица Нуми Рапас. И то чини тако стамено, природно и толико блиско Богу да је за дивљење. Чини се да Теона Стругар Митевска за овај и овакав филм није могла да изабере бољу глумицу. Честитам!