03. август 2012.

Небо је за мене синоним за слободу!

За слободну птицу. Често размишљам о људској слободи – у ово неслободно време. На људску слободу гледам из много углова и перспектива. Мислим да је бесцењено благо кад је СЛОБОДА уткана у једном односу између двоје. Независно дал је то однос између родитеља и детета, између двоје људи, са најближом другарицом или са животним сапутником.

Слобода је да можеш отворено и искрено да говориш, не само о својим жељама, већ и о својим страховима, потребама, о својим губитцима, поразима, грешкама. Слобода је да можеш без зазирања и страха да губиш властито достојанство, без срама и осећаја понижености - да затражиш помоћ (иако си главно научен да дајеш, а не да тражиш помоћ). Независно дал ти треба нека кинта да решиш неку ситуацију која те фрустрира и понижава у овој бурунди држави, ил ти је потребна помоћ да се нешто конкретно уради, истрчи...

Слобода је кад можеш без зазирања, дал ће се друго биће наљутити - рећи вољеном бићу: уморан сам, ово сад не могу. Или, ово не знам како да решим... Слобода је да можеш да скинеш своје одело супермена, да са себе бациш мит да можеш СВЕ и у СВАКО време за СВЕ што треба... Не водећи рачуна о властитој енергији, времену и кад слободно кажеш: Немам снаге за ово... Слобода је да можеш да отвориш своје срце, без да страхујеш да ће се други поиграти твојом слабошћу, ил твојим емоцијама. Слобода је да можеш здраво да се исплачеш као дете пред вољеним човеком, да покажеш своју крхкост... Слобода је да отворено кажеш ако се са нечим не слажеш, без притом да се ико осећа угроженим ил увређеним... Да не говориш оно што мислиш да друго биће жели да чује, већ да говориш искрено оно што стварно мислиш и осећаш... Слобода је да износиш своје ставове, слобода је да другом бићу дуваш у једра, да га подржаваш да рашири крила, а не да му их сечеш од страха да ћеш га изгубити... Слобода је да вољеног подстичеш да чини оно што га радује, што га испуњава, што му је важно и што му значи (разумети потребе и различите уживанције других)... Слобода је још много тога... Оваква људска слобода саткана у односу између двоје, однос оплемењен узајамном љубављу – по мени - најдубље, најмоћније „веже“. Слобода те чини одговорним пред другим, ако уопште људско биће може да поими моћ саме речи „заувек“. заувек те „веже“.

Покушавала сам да овај облик слободе уткам у мом односу и љубављу са другим људима, међутим, за овакав однос оплемењен љубављу - где обоје на овај начин осећају слободу - потребно је ДВОЈЕ. Један није довољан. Са децом је лакше јер их ти, властитим примером – учиш. Кад би једно људско биће изградило однос опелмењен љубављу са бар још једним другим човеком где је САТКАН овај ОБЛИК људске СЛОБОДЕ!

Ах, божанске ли љубави између два бића... независно дал је мајка, сестра, сапутник ил најинтимнији пријатељ. Ни небо није граница...

Лавинија Шувака Хоџић