25. фебруар 2011.

У условима свеопштег политичког ламентирања власти и опозиције у Македонији, због неиспуњења услова за, како се сада намах испоставља, неопходно превремено изборно проверавање (не)поверења једних или других у народу, најављени попис становништва заказан за прву половину априла, може бити и одложен.

И без изборних „проба" самоуверене владајуће странке насупрот у бојкоту рада парламента истрајне опозиције, попис је већ био замагљен и претходном блокадом тек формиране државне пописне комисије. Председница Комисије, из редова владајуће македонске странке, умирујуће, али без покрића, тврди да нема основе за застој у припремема пописа, да „проблеми постоје, али да ће бити решени", док је потпредседник – кадар албанске „стране", подржан члановима из турске заједнице, напустио заједничко тело изричит да уколико законске доследност не буде потврђена на делу, „не жели да буде ничија – икебана".

Албански политички, па и невладин блок отворено заговара и инсистира на одлагању пописа за - јуни. У тој својеврсној провери позиција, или за неке чак „бусија", за ново пребројавање становништва у Македонији, само се представници Срба још увек не оглашавају. Ни представници странке у власти ни оне две у опозицији. Да ли су задовољни, затечени, незаинтересовани, неинформисани, или остају у ишчекивању, није сасвим јасно. У неком затишју је и шаренолики и на жалост, такође подељени невладин српски корпус.

За разлику од Срба, са својим примедбама огласили су се представници влашке, бошњачке заједнице па потом и египћанске етничке групе, реаговањем због неадекватне заступљености реонских пописивача у одређеним регионима земље...

У међувремену, у отвореном медијском препуцавању и галиматијасу међусобног оптуживања у стилу – „ко блефира, а ко заиста жели брзе изборе", поруке из власти да превремених избора мора бити – што пре и неизоставно, „одмах, овде и сада", амортизоване су из партнерског албанског штаба да најпре треба да се опозиција врати у парламент да би се ту на демократски начин утврдили сви услови за праву проверу народне воље.

Опозиција остаје у бојкоту, захтева испуњења низа предуслова за изборе, а председник Државне изборне комисије је објавио да подноси неопозиву оставку. Констатовао је да је његов професионални ангажман на стварању услова за фер и демократске изборе био злоупотребљен за политичке циљеве. У образложењу достављеном парламенту написао је да су последња догађања у потпуности угрозила његову непристрасност и поверење, које сваки председник ДИК-а мора да има и зато је проценио да мора да се повуче...

Како у новонасталим околностима ствари стоје због (не)планираног изборног „замагљивања" пописа, евентуално одлагање могло би да задовољи неколико „заинтересованих у поступку", па и „затечене" Србе. Оставља се у том случају додатна могућност обављања неких окаснелих припремних „радњи".

Опомињући сурови резултати претходних пребројавања становништва у Македонији показују стално осетно опадање броја Срба. По оној Сартровој да је „искуство најбоља школа, само је школарина скупа", испада да на томе мало ко учи. Понављање, јесте мајка знања, али како у нашем случају треба поступити пред јаловим учинком наших сталних – понављача. Било оних који су у својим страначким нарцисоидним самохвалисањем предозирали „учинак" у време коалицирања у власти, било оних који испразно понављају како имају „минули рад" бављења српским питањем – „осамнаест година на политичкој сцени". А, резултати? Такви су какви су, независно што су српски страначки „прваци", како веле музичари – „превежбали".

Па и када је попис становништва у питању, неумитне бројке много говоре. Наравно, такав „скор" може да се објашњава на много начина и „оправдава" низом околности које трају деценијама у одуженом процесу асимилације Срба на овим просторима. Превише је општедруштвених, објективних, и неких „узгредних" фактора, чинилаца, државно-политичких и оних пратећих друштвених па и историјских околности довело до оваквих бројки. Не могу се за све те невеселе бројке оптужити само „једни".

Може ли се, ипак, сада, и осмишљенијим, искренијим и приљежнијим припремним радом „на терену", „у народу", уочи пописа, или можда пре - избора, за опште добро свих нас, проверити поверење Срба у своје представнике са било које „стране" они били?