19. децембар 2016.

Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић изабран је данас за државног секретара за информисање у Министарству културе Србије, објавила је “Политика”.

Брајовић се залаже за приватизацију „Политике“, решање историјских дугова ове новинске куће и РТС-а, опстанак Танјуга, укидање ограничења у пројектном суфинансирању медија, као и обавезивање локалних самоуправа да из буџета издвајају два одсто за финансирање медија.

Нино Брајовић је био председник УНС-а у два мандата. Дипломирао је на Факултету политичких наука. На Телевизији Београд радио је од 1983. до 1992, где је био уредник циклуса емисија “Отворени студио” и “Теме и дилеме”. Такође, био је уредник и водитељ политичког магазина “За и против” (ЗИП), једне од најгледанијих емисија ТВ Београд, специјални извештач са Косова и Метохије, из Словеније и Хрватске (1987-1991), уредник главне информативне емисије “Дневник” и унутрашњополитичке редакције РТС-а. Јавни сервис је напустио 1992. и од тада је радио као слободни новинар. Потом је био главни и одговорни уредник часописа Новинарсто. У Влади Сремско-барањске области под управом УН био је секретар за информисање. Писао је за више листова (Вечерње новости, ТВ новости, Дани, Борба, Линк).

Аутор је сценарија за документарну ТВ драму “Човече, вековима смо живели заједно” и документарног филма „Црвена запршка“. Предавао је у школи ТВ новинарства Центра за савремену журналистику, Школи за електронске медије, Новинарској школи УНС-а, као и на Академији лепих уметности.

Координатор је акције “Изградимо торањ на Авали”, предузео је обнову зграде Дома новинара, иницијатор је оснивања Синдиката новинара Србије. У оквиру обележавања 3. маја, Светског дана слободе медија, засновао у Србији акцију “Пет минута громогласне тишине”. Покренуо је оснивање потпорног фонда УНС-а „Добрица Кузмић“ и фонда „Јован и Јеша Пантелић“. Покретач је “Школе веб новинарства” УНС-а.

Искуство и професионализам најбоља препорука

Из Министарства су саопштили да верују да су дугогодишње новинарско и уредничко искуство, професионални ангажман у УНС-у и бројна добијена признања најбоља препорука за обављање одговорне функције државног секретара за информисање и медије.

Како је наведено, у Министарству верују и да су именовањем државног секретара створени неопходни услови за решавање свих отворених питања у области јавног информисања, уз пуну сарадњу Министарства са струковним удружењима, регулаторним и саморегулаторним телима, медијским професионалцима и осталим релевантним чиниоцима.

Брајовић је агенцији Бета рекао да ту функцију види као могућност да помогне колегама новинарима и медијима, а наравно и Влади Србије.

Он је навео да је прихватио да обавља тај посао уз услов да оно што сматра најважнијим за новинарски еснаф у Србији уради у што могућем краћем року, односно за годину до годину ипо дана.

Брајовић је казао да је то рок колико ће трајати његова подршка министарству, а у оквиру кога морају да се ураде кључна питања медијске стратегије.

"Ја медијску стратегију схватам као неколико питања која су остала нерешена из досадашње стратегије којој је истекао рок. А то је пре свега потреба да се боље реши финансирање локалних медија кроз пројектно финансирање, да се реши статус Политике по мом мишљењу најбоља би била фондација, и треће да се реши питање Тањуга", казао је Брајовић.

Он је рекао да би држава требало да задржи "златну акцију" у Танјугу, а да се остатак приватизује.

"Дакле да то буде неко јавно приватно партнерство, наравно на начин који не би наносио штету и осталим двема новинским агенцијама. Мислим да то решење мора брзо да се донесе да се овакво стање не би наставило у недоглед", казао је Брајовић.

Одлука о укидању Танјуга донета је после неуспеле продаје тог предузећа, у складу са медијском стратегијом којом је предвиђен излазак државе из власништва у медијима, као и успостављање равноправног положаја медија на тржишту.

Танјуг је одлуком Владе Србије престао да ради 31. октобра 2015. године. Та новинска агенција, међутим, и даље емитује вести, користећи простор и опрему коју је користила и пре одлуке о укидању.

Признања

Према истраживању Центра за испитивање аудиторијума ТВ Београд 1991. био је новинар од највећег поверења. Двоструки је добитник годишњих награда Телевизије Београд, награде публике на фестивалу документарног филма у Тузли за “Црвену запршку”. Добитник је УНС-овог годишњег признања “Светозар Марковић”, члан Управног одбора Савеза новинара Југославије, односно СНСЦГ од 2000. године.