22. октобар 2014.

Ко је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима? Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је рођена идеја парадирања? Колико је провоцирање „конзервативног" јавног мњења прикладна метода његовог модернизовања? Пише Милован Данојлић у својим Дневничким записима за недељник Печат.

Дође и прође невесела геј-парада. Иза ње остаде једна окрвављена глава и неколико неначетих питања. Ко је управник циркуса? Колико кошта улазница и каква је вредност представе? Ко је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима?

Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је рођена идеја парадирања? Колико је провоцирање „конзервативног" јавног мњења прикладна метода његовог модернизовања? Није ли наглашавање једног господског проблема, код толиког броја незапослених и осиромашених, увредљиво за извесно осећање друштвене пристојности? Колико је све ово масло страног фактора, а колико плод стварне жеље једног дела наших суграђана? У једну реч: ко је отац детета, ко плаћа издржавање, ко је луд, ко збуњен, и ко се с ким спрда?