Пред­сед­нич­ки и пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји су до­ве­ли до ве­ли­ког пре­о­кре­та на по­ли­тич­кој сце­ни. Убе­дљи­ву по­бе­ду од­не­ла је Гор­да­на Си­ља­нов­ска Дав­ко­ва ко­ја по­ста­је пр­ва пред­сед­ни­ца на че­лу ове зе­мље, кан­ди­дат­ки­ња нај­ве­ће ма­ке­дон­ске опо­зи­ци­о­не пар­ти­је ВМРО-ДПМНЕ, ко­ја је та­ко­ђе три­јум­фо­ва­ла.

За раз­ли­ку од прет­ход­них пред­сед­нич­ких из­бо­ра, на ко­ји­ма је на­род дао по­ве­ре­ње до­са­да­шњем пред­сед­ни­ку Сте­ву Пен­да­ров­ском, кан­ди­да­ту СДСМ, овог пу­та се Гор­да­на Си­ља­нов­ска Дав­ко­ва убе­дљи­вом по­бе­дом ре­ван­ши­ра­ла Пен­да­ров­ском, осво­јив­ши 457.111, док је са­да већ од­ла­зе­ћи пред­сед­ник до­био тек 206.407 гла­со­ва.

Ови из­бо­ри ће оста­ти упам­ће­ни и по убе­дљи­вој по­бе­ди ВМРО-ДПМНЕ и на гла­са­њу за пар­ла­мент. Ова стран­ка осво­ји­ла је 58 по­сла­нич­ких ме­ста у Со­бра­њу, ко­је бро­ји 120 по­сла­ни­ка. На дру­гом ме­сту је Европ­ски фронт, ко­ји је осво­јио 19 ман­да­та. Ко­а­ли­ци­ја за европ­ску бу­дућ­ност СДСМ осво­ји­ла је 18 ман­да­та, ко­а­ли­ци­ја „Вре­ди” 13, Ле­ви­ца и Удру­же­ње „Знам” по шест ман­да­та.

Гра­ђа­ни су по­ка­за­ли свој став пре­ма ли­це­мер­ству европ­ске по­ли­ти­ке пре­ма Ско­пљу и по­кло­ни­ли по­ве­ре­ње дру­га­чи­јој по­ли­ти­ци, пре све­га ка­да је реч о пре­ду­гом пу­ту у Европ­ску уни­ју пу­ном усло­вља­ва­ња. За пре­пре­ка­ма у том про­це­су по­се­за­ла је Грч­ка, што је пре­ва­зи­ђе­но усва­ја­њем но­вог име­на др­жа­ве Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја, а са­да и Со­фи­ја ко­ја тра­жи уно­ше­ње Бу­га­ра у Устав су­сед­не зе­мље оспо­ра­ва­ју­ћи ма­ке­дон­ски је­зик и иден­ти­тет.

Гор­да­на Си­ља­нов­ска Дав­ко­ва је по­себ­ну по­ру­ку по­сла­ла ком­ши­ја­ма, по­звав­ши их на ме­ђу­соб­ну по­др­шку и раз­у­ме­ва­ње: „Мо­ра­мо по­че­ти ме­ђу­соб­но да се раз­у­ме­мо, да се ме­ђу­соб­но по­ма­же­мо, да не по­се­же­мо за ве­том, већ да по­се­же­мо за по­др­шком. Мо­ји пу­те­ви во­де пр­во на Бал­кан, раз­у­ме се да је ту и Бри­сел не­из­о­ста­ван.”

Пен­да­ров­ски је при­знао по­раз и че­сти­тао сво­јој на­след­ни­ци на функ­ци­ји. Де­бакл пар­ти­је СДСМ, ко­ја је вла­да­ла у ко­а­ли­ци­ји са ал­бан­ском пар­ти­јом ДУИ од 2017. го­ди­не, по­ка­зао је ја­сан став гра­ђа­на пре­ма тро­мој по­ли­ти­ци ко­јој је ЕУ упр­кос све­му оста­ла не­до­сти­жна. Ли­дер пар­ти­је СДСМ Ди­ми­тар Ко­ва­чев­ски при­знао је да је ре­зул­тат из­бо­ра раз­о­ча­ра­ва­ју­ћи и да је СДСМ-у за­дат озби­љан уда­рац.

Пред­сед­ник ВМРО-ДПМНЕ Хри­сти­јан Миц­ко­ски оце­нио је њи­хо­ву убе­дљи­ву по­бе­ду као исто­риј­ску.

„Ми смо ус­пе­ли, ви сте ус­пе­ли. Ма­ке­до­ни­ја је по­бе­ди­ла. Исто­риј­ска по­бе­да на­ро­да. По­бе­ди­ла је Ма­ке­до­ни­ја, ко­ја при­па­да Ма­ке­дон­ци­ма, Ал­бан­ци­ма, Тур­ци­ма, Ср­би­ма, Вла­си­ма, му­сли­ма­ни­ма, ате­и­сти­ма, по­но­сним на­ро­ди­ма. Вла­да је па­ла, а за то има раз­ло­га. Кри­ми­нал, ко­руп­ци­ја, кон­фи­ско­ва­на др­жа­ва, тен­де­ри, не­по­ти­зам и још сто дру­гих је раз­ло­га због ко­јих је др­жа­ва тр­пе­ла. На­род је био раз­о­ча­ран”, ре­као је Миц­ко­ски у се­ди­шту стран­ке, на­гла­сив­ши да ће сва­ко мо­ра­ти да од­го­ва­ра за учи­ње­не кри­ми­нал­не рад­ње.

Би­лал Ка­са­ми, при­пад­ник ко­а­ли­ци­је „Вре­ди”, ко­ја ужи­ва по­др­шку Ал­би­на Кур­ти­ја, обра­ћа­ју­ћи се на­ро­ду у Те­то­ву, ре­као је да су за­по­че­ли пре­го­во­ри са ВМРО-ДПМНЕ о фор­ми­ра­њу но­ве вла­де. Уко­ли­ко се пар­ти­ји ВМРО-ДПМНЕ при­кло­ни Удру­же­ње „Знам” са пет ман­да­та, ова ко­а­ли­ци­ја ће мо­ћи ко­мот­но да вла­да. Ако их у сва­ком гла­са­њу по­др­жи Ле­ви­ца (пар­ти­ја ко­ја се за­ла­же за из­ла­зак из НА­ТО-а), та­да је обез­бе­ђе­на дво­тре­ћин­ска ве­ћи­на.

С дру­ге стра­не, Али Ах­ме­ти, ли­дер пар­ти­је ДУИ, ко­ја је осво­ји­ла 19 ман­да­та, сма­тра да без уче­шћа ње­го­ве пар­ти­је у вла­ди не­ће би­ти ста­бил­но­сти у др­жа­ви. Он сма­тра да је при­су­ство ње­го­ве пар­ти­је, као по­бед­ни­ка на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма ме­ђу Ал­бан­ци­ма, кључ ста­бил­но­сти.

Сва­ка­ко, кључ­ни мо­ме­нат за фор­ми­ра­ње но­ве вла­де у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји би­ће про­ме­на Уста­ва, ка­ко зах­те­ва фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог за ре­ше­ње спо­ра са Бу­га­ри­ма и на­ста­вак европ­ских ин­те­гра­ци­ја Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је. По­врх све­га, ал­бан­ски по­ли­тич­ки фак­тор, ко­ји је знат­но оја­чао на по­ли­тич­кој сце­ни ове др­жа­ве, зах­те­ва уно­ше­ње аманд­ма­на у Устав ко­јим ће се пред­сед­ник др­жа­ве на сле­де­ћим из­бо­ри­ма би­ра­ти у пар­ла­мен­ту.

Бо­ри се за ма­ке­дон­ски иден­ти­тет, про­тив­ни­ца дво­је­зич­но­сти

Горданa Сиљановскa Давковa (71) je уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор, струч­њак за устав­но пра­во, ак­тив­ни је по­ли­ти­чар из ре­до­ва ВМРО-ДПМНЕ, же­сто­ки кри­ти­чар „на­ци­о­нал­не из­да­је” и бо­рац за прав­ду. Ње­ну кан­ди­да­ту­ру осим ВМРО-ДПМНЕ по­др­жа­ле су и број­не јав­не лич­но­сти, про­фе­со­ри, ин­те­лек­ту­ал­ци... Скоп­ски пор­тал „Ли­дер” пи­ше да је Си­ља­нов­ска би­ла про­тив уво­ђе­ња дво­је­зич­но­сти, од­но­сно уво­ђе­ња ал­бан­ског је­зи­ка као дру­гог зва­нич­ног у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји. Би­ла је про­тив Пре­спан­ског спо­ра­зу­ма, јер сма­тра да при­ка­зу­је Ма­ке­до­ни­ју као зе­мљу у рас­па­ду ко­ја се под­ре­ди­ла Грч­кој и до­зво­ли­ла јој да се „др­ско ме­ша” у ње­не уну­тра­шње ства­ри. У оп­шир­ној прав­ној ана­ли­зи спо­ра­зу­ма о ре­ша­ва­њу спо­ра око име­на др­жа­ве, она је ис­ти­ца­ла да су не­при­хва­тљи­ви устав­ни аманд­ма­ни гру­бо кр­ше­ње свих прин­ци­па и да пот­пу­но ме­ња­ју исто­ри­ју, ма­ке­дон­ски иден­ти­тет, ма­ке­дон­ски је­зик, кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње, по­ли­тич­ки и ад­ми­ни­стра­тив­ни си­стем, Устав, сло­бо­де и пра­ва чо­ве­ка и гра­ђа­ни­на, пре­но­си Тан­југ.

Жељко Шајн
Политика