24. јул 2010.

После најаве председника Бориса Тадића да Србија има јасан план дипломатских активности, специјални изасланици предаће писмо српског председника, представницима држава у 55 земаља широм света. Стручњаци сматрају да Србија може још много тога да уради, јер се Суд није изјаснио о суштини.
Председник Србије је, после изношења саветодавног мишљења МСП-а о једностраном проглашењу независности Косова, рекао да ће многе земље бити под притиском да признају Косово пре изјашњавања у Генералној скупштини УН, али да ће Србија уложити све напоре да тих признања буде што мање и да на јесен у Њујорку буде усвојена резолуција Србије.
Специјални изасланици Србије крећу у 55 земаља широм света, са писмом председника Тадића, које ће предати представницима држава у које путују. Упућивање изасланика уследило је после најаве председника Тадића да Србија има јасан план дипломатских активности.
Констатовано је да Србија од Међународног суда правде није добила помоћ у тренутку када је међународно право угрожено на штету Србије.
Међутим, два дана по изрицању мишљења Суда у Београд стижу потврде земаља које неће признати независност јужне српске покрајине.
Лидери афричких држава њих 28, пренело је потпредседнику Владе Божидару Ђелићу да мишљење Међународног суда правде није релевантно јер се није изјаснио о суштинској ствари тј. праву Косова и Метохије на отцепљење.
Стручњаци, међу којима и они чије мишљење преноси угледни Њујорк тајмс сматрају да Србија може још много тога да уради, јер се Суд није изјаснио о суштини. 

"Суд се није дотакао тог питања, није рекао да је Косово легална или илегална држава, није се чак ни осврнуо на то", рекао је за РТС Џејмс Кер Линдзи, професор Лондонске економске школе.
Линдзи да сматра да упркос оцени многих да је Србија поставила погрешни питање, алтернатива није постојала.
"Искрено говорећи легална авенија је за сада затворена, али је политичка арена и даље отворена. Косово неће ускоро постати члан УН и неких важних организација и зато верујем да постоји још простора за политичко решење и у неко догледно време и перспектива да се отвори дијалог", рекао је професор Линдзи.
Боте: Није дата последња реч
Професор међународног права Михаел Боте, аутор је текста у "Зидојче цајтунгу" под насловом Косово - шта сада? - у којем каже да мишљењем МСП није изречена и последња реч о независности и да се мора наставити са преговорима.
"МСП је рекао не. Једностраном декларацијом независности Косова није прекршено међународно право. Ипак, многа питања остају отворена.
Прво, наводи Боте, да ли још важи резолуција 1244? Друго, да ли је она обавезујућа за ауторе декларације независности? МСП је на прво питање одговорио са да, на друго са не", сматра професор.
"Резолуција је обавезујућа за чланице УН; оне ће се и убудуће према њој управљати, али зашто онда не и Косовари?", пита се Боте.
"Аутори декларације, осим једне особе, јесу били чланови групе која је себе дефинисала као демократски изабране представнике Косова. Ипак, они су, према мишљењу Суда, деловали ван правног оквира УН установљеног Резолуцијом 1244. Зато Резолуција за њих није била обавезујућа. Тај аргумент и јесте и није убедљив. Логички гледано, довољан је за мишљење Суда да аутори декларације нису прекршили Резолуцију Савета безбедности", пише професор Боте.
Он затим поставља питање да није" Суд можда тиме Косоварима учинио медвеђу услугу?"
"Суд наглашава", наставља Боте, "да аутори нису деловали у том својству у ком су и изабрани. На неки начин они су потиснути у незваничну област. Али на чему онда почива њихов легитимитет? Међународни суд правде у Хагу нити је то питање поставио нити је на њега одговорио", констатује немачки професор међународног права.
"Папир не бледи. Једно је прогласити независност, сасвим друго успешно формирати независну државу. Да ли заиста већ постоји држава Косово? Зар не недостаје сопствена влада, која може да испуни основни задатак једне државе, да се стара о безбедности становника области? Ту безбедност остварује још увек страна управа. Међутим, управо из разлога што је то питање остало отворено, није дата последња реч о позивању Србије на међународно право и тврдњи те државе: Косово је било и остало саставни део Србије", појашњава професор чији текст преноси радио "Дојче веле".
Међународни суд правде донео је саветодавно мишљење да косовски Албанци, декларацијом о једностраном проглашењу независности, нису прекршили међународно право, нити резолуцију Савета безбедности УН 1244, као ни правни поредак установљен у покрајини том резолуцијом.
За резолуцију је гласало десет судија, углавном из земаља које признају Косово као независну државу. Четворица су гласала против.
Суд није хтео да се бави политичким последицама декларације, већ их је препустио институцији која је тражила мишљење - Генералној скупштини Уједињених нација.

Скупштина о Косову следеће недеље
Скупштина Србије расправљаће следеће недеље о Косову и Метохији.
Како РТС сазнаје, вероватно већ у понедељак.
Седница ће бити заказана када из Владе стигне документ, чијим би се усвајањем остварило јединство политичких структура у земљи када је реч о очувања територијалног интегритета Србије.
Влада Србије је најавила да ће наставити дипломатску борбу за очување Косова пред Генералном скупштином Уједињених нација, наводећи да Међународни суд правде није одговорио на суштинско питање везано за једнострано проглашену независност Косова.
Вук Јеремић: Могуће је бранити позицију Србија
Одговор Међународног суда правде у Хагу разочарао је Србију, изјавио је шеф српске дипломатије Вук Јеремић у разговору за „Вечерње новости". Одговор није онакав какав смо очекивали. Отежаће нашу даљу борбу за одбрану дела државе. Посвађаће нас, можда, са делом међународне заједнице који очекује да „прихватимо реалност"...
Али, уверен је Јеремић, неће се ништа променити у приступу државе косовском питању. Сигуран је да је могуће бранити позицију Србије по којој је акт сецесије противан међународном праву и после овог става. Јер, уверен је, Суд није одговорио на суштинско питање – да ли су Албанци имали право да да отцепе део територије?
- Нема никакве сумње да је оваква одлука Суда значајно отежала наше напоре да се изборимо за праведно, компромисно решење за будући статус Космета, у коме једна страна неће добити све, а друга све изгубити. Уместо да одговори на суштинско питање – да ли су косовски Албанци могли да се по међународном праву једнострано отцепе од Србије, Суд се одлучио да се изјасни искључиво о техничком садржају њихове декларације. Тиме је, практично, препустио овај врућ компир Генералној скупштини УН, у којој ћемо нашу позицију бранити принципијелном тврдњом да је право на сецесију неприхватљив начин решавања проблема суверенитета и територијалности. Очекујем да ће бити доста држава које ће имати разумевања за тај наш став, изјавио је Вук Јеремић „Вечерњим новостима".