Он је на трибини под називом „Црква и верске слободе у савременом друштву“ организованој у уторак 14. маја у сали Ректората Универзитета у Новом Саду, рекао да је ово најзначајнији пројекат за вернике „са ове стране Дунава“

– Поред тога што ће бити меморијална и парохијска црква, она ће бити и универзитетска црква. Новосадски универзитет је један од ретких у Европи који нема своју богомољу – изјавио је Миловац.

У јавности је већ у неколико наврата, као и на поменутој трибини, представљен изглед будуће цркве који подсећа на цркву Свете Софије у Охриду, иако је за сада само разматран регулациони план који је био на раном јавном увиду и на који је предато стотине приговора грађана који желе да сачувају зелену површину поред кеја.

На протестима грађана поводом најаве изградње цркве прикупљено је више од хиљаду потписа и предата је петиција у Градској кући.

Примедбу на Концептулани оквир Плана генералне регулације рекреативног подручја “Штранд-Кабел“ предало је и Друштво архитеката Новог Сада чија председница, Ана Ферик-Иванович, каже да је ово по спратности, габаритима и пропорцији, скоро идентичан објекат као онај у Охриду који је грађен у 11. веку.

– Црква у Охриду грађена је од опеке и камена, а код нас вероватно планирају новије и једноставније материјале, ипак је десет векова разлике између градње. Чак су и куле које се налазе лево и десно од главног улаза истих пропорција, с тим што су код нас са отвореним прозорима и претпостављам да ће се на том месту наћи звоник. Предња фасада доста је велика, ако остане овакав план, то је 45, 50 метара и поставља се питање да ли заиста на том простору имамо толико места, јер на основу ове слике тај објекат је велик и у дубину и питање колико ће ту простора остати – рекла је Ферик-Иванович.

Како истиче, за сада не знамо ни како ће изгледати порта, окућница, стазе и сви пропратни објекти који уз цркву иду.

„На фотографији изгледа као да је црква на ледини и да се са свих страна може прићи, али то у стварности није тако, имамо денивелацију терена, кеј је виши од простора где планирају да граде цркву“, додаје она.

Сматра и да би у данашње време требало да се прилагодимо трендовима у архитектури, али и да објекат задржи своју сакралност и величанственост коју цркве имају.

Са друге стране, објашњава и да би верски објекат требао да буде на јасно видљивом и значајном месту, што ливада поред Штранда у сваком случају није.