Новинари који су тада извештавали о мартовском погрому сведочили су за ТВ Мост о масовном уништавању и паљењу српске имовине и цркава и манастира пре 20 година.

Екипа РТС-а и новинар Жарко Јоксимовић су међу првима забележили ужасне сцене.

„Није било нимало лако, све комуникације до Мердара су биле ризичне, најпре је требало ризиковати и све то снимити. Успели смо у једном дану да забележимо оно што смо првог дана видели, дан после смо забележили Косово Поље, Липљан, дан касније Обилић и онда све преко Мердара, где су нас чекале колеге из ТВ Топлице, преузимале материјал и слали прилоге линком из Прокупља РТС-у“, присећа се Јоксимовић.

Страшна трагедија српског народа дешавала се пред очима припадника међународне мировне мисије.

О стању у седишту УНМИК-а у Приштини сведочи Момирка Чанковић, новинарка Информативне службе те мисије.

„Ја се тога сећам, страх је био велики код припадника међународне заједнице. Можда бих се и ја уплашила да сам у некој страној земљи као они, у некој мисији, али они су били у страху од оних чија су права дошли да штите, а онда је наступио један тотални хаос“, рекла је Чанковић.

Шта се тог 17. марта заиста десило, и данас, после 20 година тешко је објаснити.

„Организација која изгледа савршено, а нема вођу. Систем који иде и пред собом непогрешиво налази оно што је српско и уништава. Та племенска матрица која каже: избриши све што не личи на тебе, се тог тана излила пред нас и обухватила наш живот. До дана данашњег ми откривамо шта нам се догодило 17. марта. За 17. март је потребна наука, за  17. март су потребне различите дисциплине које ће проучавати шта је то све у нашем животу, у нашем културном, државном и духовном контексту уништено“, рекао је новинар и писац Живојин Ракочевић.

Сећање на 17. март 2024. године са преиспитивањем узрока и последица је потребно и неопходно, између осталог, и да се заштитимо од понављања зла, наводи ТВ Мост, јавља Танјуг.