4. март 2010.
Новинари у Србији су незаштићени, третирају се као роба и често су жртве превара, оцењено је на округлом столу „Новинар: радна снага или роба?”.
Директорка медијске организације Крос медија (Cross Media) и новинарка Тамара Скроза казала је на том скупу да новинари у Србији немају коме да се обрате за помоћ кад су у тешкој ситуацији и да им је још теже у случају да то покушају.
Према речима Скрозе, у Србији новинари често праве професионалне грешке, али због тога доживљавају нападе после којих немају коме да се обрате.
Координатор секције фриленсера НУНС-а Дејан Кожул казао је том приликом да је истраживање спроведено са око 650 испитаних новинара показало да се они третирају као роба у Србији, а не као радна снага.
„Кад кажем новинар, мислим на све људе који раде у медијима, а суноврат професије је почео кад и пропадање земље”, рекао је Кожул и додао да новинари у Србији уопште немају свест о сопственој заштити.
Резултати истог истраживања показали су да чак 86 одсто новинара има неку врсту уговора са послодавцем, од чега 73 одсто њих уговор о сталном радном односу.
„На 34 одсто уговора не пише износ плате, али то је грешка самог новинара, као што је и јако велики број њих доживео непријатност на послу, а то најчешће прећуткује”, навео је Кожул.
На округлом столу који су организовале немачка Фондација „Конрад Аденауер” и Крос Медија новинари из Немачке су рекли да је висок ниво слободе штампе у тој земљи резултат и добрих плата новинара.
Представник Немачког удружења новинара (DJV) Јурген Рекер је оценио да у Немачкој вероватно не би постојао толики степен слободе штампе, да новинари нису добро плаћени за свој посао.
„Ко испоручује добар садржај, наплати га и онда тај послодавац добро плаћа и своје запослене”, навео је Рекер.
У Немачкој је слобода штампе гарантована Уставом и новинари не смеју бити под утицајем државе, казао је Рекер и навео да је само та професија поред свештеничке заштићена пред судом од откривања извора информација.
Према његовим речима, штампа која повлађује политици није добра за демократију и томе медији треба да се супротставе.
Представник DJV-а је навео и да је у Немачкој било покушаја обавезивања редакција да сачине своје статуте, али да то није успело.
„Ипак неке редакције имају своје статуте којима се између осталог правно фиксирају и одређују надлежности”, додао је Рекер.
Новинарка недељника „Време” Вера Дидановић је положај новинара у Србији оценила мизерним и навела да је резултат неког другог истраживања показао да би већина њих променила професију, као и да су испитани грађани новинарску професију ставили на дно лествице.